ПРОМОЦИЈА СТУДИЈЕ О ПОЛОЖАЈУ ЖЕНА У ОРУЖАНИМ СНАГАМА ДРЖАВА ЗАПАДНОГ БАЛКАНА
14. октобар 2014.
 

У Свечаној сали Дома Војске Србије одржана је 14. октобра 2014. године промоција студије „Положај жена у оружаним снагама држава западног Балкана“, коју је објавила Канцеларија УНДП/ СЕЕСАЦ у Београду, а у чијој изради је учествовало Министарство одбране Републике Србије. Студија је резултат заједничког рада у оквиру пројекта „Подршка интеграцији начела родне равноправности у реформи сектора безбедности на западном Балкану“. Државни секретар у Министарству одбране и председник Политичког савета Владе Србије за спровођење Националног акционог плана Зоран Ђорђевић је рекао да родна равноправност подразумева равномерну заступљеност жена и мушкараца у свим сегментима јавног и приватног живота и темељно право и вредност сваког друштва. У име издавача студије, говорила је координаторка и стална представница УНДП у Србији Ирена Војачкова Сољорано која је нагласила значај чињеница да је студија урађена на регионалном нивоу. Представница Канцеларије УНДП/СЕЕСАЦ у Београду, Бојана Балон, рекла је да је студија настала са циљем да се направи регионални преглед статистичких података и преглед пракси у области родне равноправности у системима одбране земаља западног Балкана. Директорка Института за стратегијска истраживања и саветница министра одбране за родну равноправност др Јованка Шарановић говорила је о садржају студије, резултатима и значају истраживања спроведеног у министарствима одбране у региону. Студија „Положај жена у оружаним снагама држава западног Балкана“ представља упоредиве податке о заступљености жена у оружаним снагама земаља западног Балкана, политике и праксе министарстава одбране и оружаних снага о привлачењу и запошљавању жена, њиховом развоју каријере, образовању и обукама, учешћу у мировним мисијама, као и политике и праксе из области постизања родне равноправности у оружаним снагама.

Међународна научна конференција „Истраживања у области одбране у Бугарској: вековна традиција и нови хоризонти“
09. октобар 2014.
 

На основу позива Института за напредне студије одбране (DARI), Колеџа за националну одбрану „Г.С. Раковски“, Министарства одбране Републике Бугарске, припадник Института за стратегијска истраживања пуковник др Николић Небојша начелник Одељења за студије одбране, учествовао је на међународној научној конференцији под називом „Истраживања у области одбране у Бугарској: вековна традиција и нови хоризонти“, у периоду 07-09.10.2014.године, у Софији, Република Бугарска. Учешће на конференцији је у функцији наставка и проширења плодне сарадње коју је до сада остварио Институт за стратегијска истраживања. Представник Института изложио је рад под називом „Стратегијска истраживања у Србији: прошлост, садашњост, будућност“.

У овом издању:

  • Расположиве опције безбедносне политике Србије
  • Односи са Хашким трибуналом као препрека приступању Србије Eвропској унији
  • Верска служба у Војсци Србије - потреба за новим моделом
  • Потребе већег ангажовања војних психолога у припреми припадника Војске Србије за мисије мира
  • Чување муниције и минско-експлозивних средстава – случај Параћин, поуке и искуства

почасни ђенерал Јован Драгашевић



Рођен је 4. фебруара 1836. у Пожаревцу.
Био је један од утемељивача српске ратне вештине и најзначајнијих стваралаца војне мисли у Србији 19. века. Оставио је неизбрисив траг у образовању младе српске официрске интелигенције, развоју војних наука и стварању нових погледа у српској војсци.
26 година је био професор у Артиљеријској школи где је предавао Општу и српску историју, Географију, Историју ратне вештине, Стратегију, Статистику и Стилистику. Оснивач је, власник и уредник нашег првог војног часописа "Војин", а као начелник Историјског одељења Главног ђенералштаба уређивао је и војни часопис "Ратник". Био је редован члан Српског ученог друштва и Српске краљевске академије.
Поред бројних чланака у "Војину" и "Ратнику" објавио је и следећа дела: Војничка стилистика, 1871; Војна статистика, 1875; Војничка речитост, 1876; Начела војне географије, 1876; Хомоље, 1876; Полуострво Илирско (Балканско) са гледишта војног, 1881; Грађа за историју нашег рата 1876. год, 1883; Војна географија, 1885; Полуострво Илирско са гледишта војног (II), 1885; Илирско тропоље (Балканско полуострво), 1901 и Војна географија Илирског тропоља (Балканског полуострва), 1903.
Умро је 1. јула 1915. у Нишу.

Content on this page requires a newer version of Adobe Flash Player.

Get Adobe Flash player