Мајор мр Далибор Денда на војноисторијској конференцији у Потсдаму
06. јуни 2014.
 

Мајор мр Далибор Денда, истраживач у Одељeњу за војну историју Института за стратегијска истраживања, учествовао је од 02. до 05. јуна 2014. године на научној конференцији „Динамика глобализације: Немачко царство између међудржавних конфликата и светског рата 1914 – 1918“, у организацији Центра за војну историју и друштвене науке Бундесфера из Потсдама (СР Немачка).

У раду конференције је узело учешћа 29 војних и цивилних експерата из СР Немачке, Швајцарске, Велике Британије и Канаде. Као гости биле су присутне и делегације војних историчара из Белгије, Аустрије, Македоније, Албаније, Велике Британије, Италије, Швајцарске и Србије.

Учесници конференције су изнели резултате својих истраживања пре свега о рату у колонијама и искуствима колонијалних трупа на европским ратиштима.

Од учесника на конференцији највећу пажњу присутних изазвало је предавање швајцарског историчара немачког порекла др Стига Ферстера (Stig Förster) са Универзитета у Берну, поред Мартина ван Кравелда тренутно најзначајнијег војног историчара у свету.

Последњег радног дана мајор мр Далибор Денда представио је план активности ИСИ и приказао оно што је до сада реализовано (учешћe на конференцијама, округлим столовима, у ТВ емисијама и серијама, организација конференција и израда зборника радова). Учешћем српског представника у раду конференције потврђена је успешна међународна научна сарадња коју остварује Институт за стратегијска истраживања.

 

Састанак представника механизама родне равноправности земаља Западног Балкана
04. јуни 2014.
 

Др Јованка Шарановић, директорка Института за стратегијска истраживања и родна саветница министра одбране учествовала је на петом регионалном састанку представника/ца механизма родне равноправности земаља Западног Балкана“, у периоду од 3. до 4. јуна 2014. године. Састанак је организован у оквиру пројекта „Подршка интеграцији начела родне равноправности у реформу сектора безбедности на Западном Балкану“; уз подршку UNDP / SEESAC.



Циљ пројекта је да се питања родне равноправности интегришу у процесе реформе сектора безбедности и да се тиме допринесе већој ефикасности сектора безбедности на Западном Балкану. Поред јачања капацитета механизама за родну равноправност и сензитивизације припадника и припадница оружаних снага о питањима родне равноправности, пројекат је осмишљен да пружи подршку министарствима у унапређивању услова за ефикасније привлачење, запошљавање и задржавање жена, што подразумева ревизију кадровских политика и процедура и подршку напредовању жена у војној служби.


Циљ петог регионалног састанка био је идентификовање конкретних корака за успешно спровођење препорука из студије „Положај жена у оружаним снагама држава Западног Балкана“. У изради студије учествовали су представници министарстава одбране Македоније, Босне и Херцеговине (БиХ), Црне Горе и Републике Србије. Препоруке су се односиле на следеће области: 1) Стратешки ниво и ниво креирања политика; 2) Запошљавање и задржавање; 3) Радни услови; 4) Едукација и обука.



Поред директорке Института за стратегијска истраживања, у делегацији МО и ВС били су начелник Управе за стратегијско планирање МО, гм проф др Митар Ковач, пп мр Снежана Васић, начелница Групе за едукацију Управе за кадрове МО и Марина Срећковић, референткиња у Управи за људске ресурсе Генералштаба Војске Србије.

 

У овом издању:

  • Расположиве опције безбедносне политике Србије
  • Односи са Хашким трибуналом као препрека приступању Србије Eвропској унији
  • Верска служба у Војсци Србије - потреба за новим моделом
  • Потребе већег ангажовања војних психолога у припреми припадника Војске Србије за мисије мира
  • Чување муниције и минско-експлозивних средстава – случај Параћин, поуке и искуства

ђенерал Јован Мишковић



Рођен је 6. јула 1844. у Неготину.
Био је један од најумнијих српских официра а сигирно најплоднији српски војни мислилац 19. века.
Од 1878. био је ађутант кнеза Милана и министар војни. На дужност министра војног постављен је са чином потпуковника, иако је Србија у то време имала пет активних генерала. За начелника Ђенералштабног одељења Главног ђенералштаба постављен је 1882. године. Од 1883. био је начелник Штаба Активне војске, од 1886. командант Шумадијске дивизије, од 1888. начелник Главног ђенералштаба, а од 1890-1893 гувернер краља Александра Обреновића. Од 1893. био је начелник Главног ђенералштаба, а од 1896. министар војни. За време свог првог министровања покренуо је часопис "Ратник" 1879. године. Члан Српске краљевске академије постао је 1892, а њен председник је био од 1900-1903. године.
Поред бројних радова у часописима, објавио је и следећа дела: Путовање по Србији, 1874; Опис рудничког округа са сликама и картама, 1872; Књажевачи округ, 1881; Топографски речник Јагодинског округа (1884. и 1886); Хидрографија независне Кнежевине Србије, 1880; Косовска битка, 1890; Српска војска и војевање за време устанка од 1804. до 1815. године, 1895; Рат Србије са Турском; Облик пешадијске борбе, 1876; Неке напомене за тактичко вежбање трупа, 1887 и Пешадијски редови у српској војсци, 1887.
Умро је 20. октобра 1908. у Београду.

Content on this page requires a newer version of Adobe Flash Player.

Get Adobe Flash player