Посета делегације Универзитета одбране Индонезије Институту за стратегијска истраживања
17. децембар 2014.
 

Институт за стратегијска истраживања данас је посетила делегација Универзитета одбране Индонезије, коју је предводио декан Факултета за одбрамбену стратегију, генерал-мајор др Сајфул Анвар. Циљ посете билo је обострано упознавање са историјатом, надлежностима и резултатима рада Института за стратегијска истраживања и Универзитета одбране Индонезије, као и сагледавање могућности за успостављање сарадње.

Директорка Института др Јованка Шарановић, упознала је госте са историјатом и организацијом рада Института (као једине научне институције из области друштвено-хуманистичких наука у систему одбране Републике Србије). Такође је представила најзначајније до сада остварене резултате, уз посебан осврт на међународну сарадњу у реализацији научно-истраживачких пројеката.

Генерал Анвар представио је Универзитет одбране Индонезије као заједничку високошколску установу Министарства вишег образовања науке и технологије и Министарства одбране, основану 2009. године, са задатком да преузме улогу водеће интелектуалне институције у области одбране и допринесе реформи система одбране кроз развој образовања. Потом је детаљно информисао представнике ИСИ о организационој структури, постојећим наставним и истраживачким програмима, издавачкој делатности и плановима за будућност Универзитета одбране Индонезије

У завршном делу састанка, закључено је да постоји значајан потенцијал за успоставање билатералне сарадње у областима војне историје, студија одбране, стратегијских анализа и безбедносних процена, објављивању научно-истраживачке продукције, као и војне архивистике. У вези са тиме, постигнута je начелна сагласност да се путем писма о намерама покрене поступак израде допунског споразума о билатералној научно-истраживачкој сарадњи, који би био заснован на важећем Меморандуму о разумевању између Владе Републике Србије и Владе Републике Индонезије о сарадњи у области одбране.

 

Присуство директорке Института за стратегијска истраживања и родне саветнице министра одбране седници Одбора за људска и мањинска права и равноправност полова Народне скупштине Републике Србије одржаној поводом обележавања Међународног дана људских права
11. децембар 2014.
 

Седница Одбора за људска и мањинска права и равноправност полова Скупштине Србије била је посвећена обележавању 10 децембра - Међународног дана људских права, а главна тачка била је представљање модела закона о родној равноправности који је израдила радна група Заштитника грађана.

Мехо Омеровић, председник Одбора оценио је да унапређење законодавног оквира у области родне равноправности проистиче не само из потребе да се обезбеди родна равноправност, већ и да се обезбеди заштита и оснаживање жена. Он је истакао да постоји напредак у одређеним областима, као шту су учешће жена у политичком животу, истичући да у Народној скупштини једну трећину посланика чине жене, као и веће учешће жена у полицији, војсци и другим областима, али да жене и мушкарци још увек нису у потпуности изједначени. Омеровић је оценио да је економско оснаживање жена основни предуслов њихове заштите.

Шеф Мисије ОЕБС-а у Србији Њ.Е. Амбасадор Петар Буркхард, истакао је да је Мисија ОЕБС посвећена унапређењу родне равноправности и у том смислу пружа подршку цивилном сектору, независним телима, као и Влади Републике Србије. Он је изразио уверење да ће овај модел закона помоћи унапређењу законодваног оквира родне равноправности.

Заштитник грађана Саша Јанковић рекао је да нови закон треба да унапреди постојећи Закон о равноправности полова тако што ће да пружи конретније, делотворније и обавезујуће механизме заштите жена. Јанковић је нагласио да жене јесу једна од најрањивијих друштвених група и да због дискриминације жена трпи цело друштво, те да права жена нису "женска ствар", већ се итекако тичу и мушкараца. Али за разлику од равноправности полова - што је појам који штити важећи закон, треба постићи равноправност и свих родних идентитета, Ако се жели суштински помак унапред, законски предлози треба да буду резултат рада свих сектора, државне управе, цивилног друштва и друштва у целини. Потребно је да осећај „власништва“ над овим документом имају и Скупштина и Влада и цивилно друштво и друштво у целини. Процес који тече даје основ за такав исход и верујем да ће Влада и Скупштина то препознати.

Ђурђица Ергић, председница Савета за родну равноправности Заштитника грађана навела је да родна равноправност као принцип мора бити укључена и у јавне политике и у свест грађана.

Модел закона о родној равноправности представила је проф. Др Маријана Пајванчић, деканка Факултета за европске правно-политичке студије из Новог Сада. Она је навела разлоге за припрему Модела закона, најзначајније новине, нова поглавља у Закону, као и фукусирање заједничких карактеристика регулативе у оквиру посебних области обухваћених законом.

 

У овом издању:

  • Расположиве опције безбедносне политике Србије
  • Односи са Хашким трибуналом као препрека приступању Србије Eвропској унији
  • Верска служба у Војсци Србије - потреба за новим моделом
  • Потребе већег ангажовања војних психолога у припреми припадника Војске Србије за мисије мира
  • Чување муниције и минско-експлозивних средстава – случај Параћин, поуке и искуства

војвода Радомир Путник



Рођен је 12. јануара 1847. у Крагујевцу.
Чин војводе добио је 1912. као први српски официр са тим звањем.
1883. је био начелник Штаба Дунавске дивизије, 1885. је био командант пука, а од 1893-1896 је командовао Шумадијском дивизијом.
Због одлучног става да војник не треба да се бави политиком већ само војним пословима, био је пензионисан 1896. године. Доласком краља Петра I Карађорђевића на престо, 1903. реактивиран је и постављен на дужност начелника Главног ђенералштаба коју је, уз неколико прекида када је обављао дужност министра војног, обављао до смрти 4. маја 1917.
Учествовао је у шест ратова, а у три је предводио српску војску као начелник Ђенералштаба. Обављајући најодговорније дужности у војсци, оставио је неизбрисив траг у српској ратној вештини
Залаго се да се српска војска опреми најмодернијим наоружањем, као и да се усаврши њена организација и обученост. Поред свих дужности био је и професор на Војној академији (Ђенералштабна служба, Тактика).
Објављена дела: Ручна књига за артиљеријске официре, 1883; Служба ђенералштаба, служба у мирно доба (I део), 1890; Служба ђенералштаба, служба у ратно доба (II део), 1899.

Content on this page requires a newer version of Adobe Flash Player.

Get Adobe Flash player