Посета представника Академије националне одбране Нигерије
13. мај 2013.
Посета представника Академије националне одбране Нигерије нашој земљи започела је данас y касарни Топчидер, пријемом и презентацијом Министарства одбране Републике Србије које је уприличио помоћник министра за политику одбране Мирослав Јовановић. Др Милан Терзић, начелник Одељења за војну историју Института за стратегијска истраживања, говорио им је о изградњи мира после националних сукоба на простору бивше Југославије.
Посета студената Факултета безбедности Институту за стратегијска истраживања
13. мај 2013.
У склопу стручних посета систему одбране, студенти завршне године Факултета безбедности су посетили Институт за стратегијска истраживања, где су се упознали са радом Института и са запосленима. Студенте су дочекали пп др Срђан Миленковић, мј др Милован Суботић, мј мр Далибор Денда, пп мр Светлана Јанковић и пп Драган Трајковић. Студентима су представили Институт и Војни архив, њихов историјат и развој, као и најзначајније активности и пројекте који су реализовани протеклих година. Осим основних података о раду Института, студенти су добили и корисне информације о самом послу истраживача, предусловима за рад у научно-истраживачким институцијама и о начинима на који се запослени даље усавршавају у свом раду. Након представљања, студенти су представницима Института постављали питања о савременим емпиријским истраживањима и корелацији са истраживачким резултатима из цивилног друштва, о степеновању важности архивске грађе Војног архива као и осталим питањима из надлежности рада Института за стратегијска истраживања. Студенти су, такође, имали прилику да разговарају и са припадницима Института који су потекли са овог факултета и са њима поделили своја искуства из досадашњег рада.
На крају посете, проф. др Зоран Јефтић се у име Факултета безбедности захвалио на гостопримству и могућности да обнови сећања на рад и своје почетке у овој институцији.
- Расположиве опције безбедносне политике Србије
- Односи са Хашким трибуналом као препрека приступању Србије Eвропској унији
- Верска служба у Војсци Србије - потреба за новим моделом
- Потребе већег ангажовања војних психолога у припреми припадника Војске Србије за мисије мира
- Чување муниције и минско-експлозивних средстава – случај Параћин, поуке и искуства
војвода Петар Бојовић
Рођен је 4. јула 1858. у Мишевићима код Нове Вароши.
У балканским ратовима био је начелник Штаба 1. армије и командант Приморског кора. У рату 1914-1918 био је командант 1. армије, трупа Нових области и начелник Штаба Врховне команде. Учествовао је у Церској бици, где је био и рањен. У децембру 1915. наследио је војводу Радомира Путника на положају начелника Штаба Врховне команде, до јуна 1918. када је поново примио дужност команданта 1. армије. После Првог светског рата био је командант 1. армијске области (1919-1921) и начелник Главног ђенералштаба војске Краљевине СХС (1921). Због одбијања положаја министра војног, разрешен је дужности и стављен на располагање. 1941. године, у 83. години живота, постављен је за помоћника врховног команданта Југословенске војске, малолетног Петра II Карађорђрвића.
Поред више чланака у „Ратнику“ објавио је и следећа дела: Метода за решавање тактичких задатака у границама сдружених одреда, 1902; Шта имамо и можемо да очекујемо од егзецирних правила уопште, а шта од пешадијских посебице, 1903; Упут за обуку регрута у Ратној служби, 1904 и Васпитање војника, 1904.
Умро је 19. јануара 1945. у Београду.
