Међународна конференција "Интеграције и допринос држава Југоисточне Европе заједничкој безбедносној и одбрамбеној политици ЕУ"
11. мај 2012.
 

У Дому Гарде у Топчидеру 10. и 11. маја 2012. године, одржана је међународна конференција "Интеграције и допринос држава Југоисточне Европе заједничкој безбедносној и одбрамбеној политици Европске уније". Конференција је део пројекта "Безбедносни и одбрамбени аспекти прикључења Републике Србије ЕУ" који реализује Министарство одбране Србије, а носилац је Институт за стратегијска истраживања. Актуелности проблематике сведочи и активан приступ Европске комисије која је подржала организовање скупа чији је циљ подршка интеграцији земаља Југоисточне Европе у Унију и њеном саставном делу, заједничкој безбедносној и одбрамбеној политици – Common Security and Defence Policy – CSDP.

Изражавајући задовољство што је Министарство одбране први пут домаћин такве конференције, министар одбране Драган Шутановац је, отварајући скуп, истакао да је Министарство одбране од стране ЕУ и регионалних иницијатива препознато као кредибилан партнер за тако важну тему, као што је безбедност. Безбедност је значајан предуслов за економски, привредни и сваки други напредак и основа је за бољи живот и бољу будућност сваког појединца – нагласио је министар одбране додајући да је присуство толиког броја земаља потврда партнерства, али и значаја које систем безбедности има за цео регион.

Присутнима су се обратили и шеф делегације ЕУ у Србији Венсан Дежер, директор RACVIAC Никола Тодорчевски и државна секретарка у Министарству одбране Тања Мишчевић као руководилац пројекта. На конференцији су учествовали представници Хрватске, Македоније, Црна Горе, Босне и Херцеговине, затим представници земаља Европске уније (Аустрија, Француска, Португал, Румунија и Бугарска) као и регионалне иницијативе (RACVIAC и ЕУФОР Босна и Херцеговина).

Посета немачком Институту за војноисторијска истраживања
26. април 2012.
 

Припадници Института за стратегијска истраживања, др Јованка Шарановић, директор, др Милан Терзић, начелник Одељења за војну историју и др Дмитар Тасић, истраживач, су од 23. до 26. априла били у службеној посети Институту за војноисторијска истраживања оружаних снага СР Немачке (MGFA). Ова посета представља узвратну посету MGFA чији су представници боравили у посети Институту за стратегијска истраживања 2011. године. Сарадња са MGFA започета је 2003. године посетом тадашњег директора бившем Војноисторијском институту. Сарадња два института остварује се путем редовне размене публикација, учествовања на научним конференцијама и објављивањем радова у стручним часописима. Током претходних година представници MGFA учествовали су на две конференције које су организовали бивши Војноисторијски институт и Институт за стратегијска истраживања, док су представници ИСИ учествовали на три конференције у организацији MGFA. У склопу састанака са представницима MGFA, представници Института за стратегијска истраживања договорили су са домаћином модалитете наставка досадашње сарадње, као и оквирни план будуће сарадње.

У овом издању:

  • Расположиве опције безбедносне политике Србије
  • Односи са Хашким трибуналом као препрека приступању Србије Eвропској унији
  • Верска служба у Војсци Србије - потреба за новим моделом
  • Потребе већег ангажовања војних психолога у припреми припадника Војске Србије за мисије мира
  • Чување муниције и минско-експлозивних средстава – случај Параћин, поуке и искуства

почасни ђенерал Јован Драгашевић



Рођен је 4. фебруара 1836. у Пожаревцу.
Био је један од утемељивача српске ратне вештине и најзначајнијих стваралаца војне мисли у Србији 19. века. Оставио је неизбрисив траг у образовању младе српске официрске интелигенције, развоју војних наука и стварању нових погледа у српској војсци.
26 година је био професор у Артиљеријској школи где је предавао Општу и српску историју, Географију, Историју ратне вештине, Стратегију, Статистику и Стилистику. Оснивач је, власник и уредник нашег првог војног часописа "Војин", а као начелник Историјског одељења Главног ђенералштаба уређивао је и војни часопис "Ратник". Био је редован члан Српског ученог друштва и Српске краљевске академије.
Поред бројних чланака у "Војину" и "Ратнику" објавио је и следећа дела: Војничка стилистика, 1871; Војна статистика, 1875; Војничка речитост, 1876; Начела војне географије, 1876; Хомоље, 1876; Полуострво Илирско (Балканско) са гледишта војног, 1881; Грађа за историју нашег рата 1876. год, 1883; Војна географија, 1885; Полуострво Илирско са гледишта војног (II), 1885; Илирско тропоље (Балканско полуострво), 1901 и Војна географија Илирског тропоља (Балканског полуострва), 1903.
Умро је 1. јула 1915. у Нишу.

Content on this page requires a newer version of Adobe Flash Player.

Get Adobe Flash player