Презентовање научно–истраживачке и издавачке делатности Института за стратегијска истраживања
14. април 2014.
 

И ове године је у оквиру обележавања Дана Војске Србије, у свечаној сали Дома Војске Србије у Београду, одржана свечаност поводом уручивања Годишњих награда за најбољи истраживачки пројекат, набољу докторску дисертацију и магистарски рада у Министарству одбране, као и најбољи чланак објављен у часопису Војно дело. Том приликом, уприличена је изложба посвећена презентацији резултата рада научно-истраживачких установа које се налазе у систему одбране. На штанду Института за стратегијска истраживања посетиоци су могли да се упознају са научно-истраживачким активностима Института, научно–издавачком делатношћу и пројектима које је Институт сам, или у сарадњи са другим институцијама из земље и иностранства реализовао. Штанд Института за стратегијска истраживања обишао је и државни секретар г-дин Зоран Ђорђевић, кога је директорка Института укратко упознала са резултатима који су постигнути у претходних периоду.

Напредни курс о родној равноправности
08. април 2014.
 

Родна саветница министра одбране, др Јованка Шарановић учествовала је у својству предавача на Напредном курсу о родној равноправности намењеном кадетима све четири године Војне академије. Курс је организовала Војна академија уз подршку UNDP/ SEESAC.

Родна саветница је говорила о значају родних механизама у систему одбране у Србији, посебно о механизму „особе од поверења“ и родне саветнице. Кадетима су презентовани резултати регионалне студије „Положај жена у оружаним снагама држава Западног Балкана“ са посебним освртом на положај жена у Војсци Републике Србије. Кадети су показали завидан ниво интерактивности у току презентовања резултата истраживања.

Студија је део регионалног пројекта „Подршка интеграцији начела родне равноправности у реформи сектора безбедности на Западном Балкану“ у којем су учествовала министарства одбране Бивше Југословенске Републике Македоније, Босне и Херцеговине (БиХ), Црне Горе и Републике Србије.Циљ овог пројекта је да се питања родне равноправности интегришу у процесе реформе сектора безбедности и да се тиме допринесе већој ефикасности сектора безбедности на Западном Балкану. Поред јачања капацитета механизама за родну равноправност и сензитивизације припадника и припадница оружаних снага о питањима родне равноправности, пројекат је осмишљен да пружи подршку министарствима у унапређивању услова за ефикасније привлачење, запошљавање и задржавање жена, што подразумева ревизију кадровских политика и процедура и подршку напредовању жена у војној служби.

 

У овом издању:

  • Расположиве опције безбедносне политике Србије
  • Односи са Хашким трибуналом као препрека приступању Србије Eвропској унији
  • Верска служба у Војсци Србије - потреба за новим моделом
  • Потребе већег ангажовања војних психолога у припреми припадника Војске Србије за мисије мира
  • Чување муниције и минско-експлозивних средстава – случај Параћин, поуке и искуства

ђенерал Јован Мишковић



Рођен је 6. јула 1844. у Неготину.
Био је један од најумнијих српских официра а сигирно најплоднији српски војни мислилац 19. века.
Од 1878. био је ађутант кнеза Милана и министар војни. На дужност министра војног постављен је са чином потпуковника, иако је Србија у то време имала пет активних генерала. За начелника Ђенералштабног одељења Главног ђенералштаба постављен је 1882. године. Од 1883. био је начелник Штаба Активне војске, од 1886. командант Шумадијске дивизије, од 1888. начелник Главног ђенералштаба, а од 1890-1893 гувернер краља Александра Обреновића. Од 1893. био је начелник Главног ђенералштаба, а од 1896. министар војни. За време свог првог министровања покренуо је часопис "Ратник" 1879. године. Члан Српске краљевске академије постао је 1892, а њен председник је био од 1900-1903. године.
Поред бројних радова у часописима, објавио је и следећа дела: Путовање по Србији, 1874; Опис рудничког округа са сликама и картама, 1872; Књажевачи округ, 1881; Топографски речник Јагодинског округа (1884. и 1886); Хидрографија независне Кнежевине Србије, 1880; Косовска битка, 1890; Српска војска и војевање за време устанка од 1804. до 1815. године, 1895; Рат Србије са Турском; Облик пешадијске борбе, 1876; Неке напомене за тактичко вежбање трупа, 1887 и Пешадијски редови у српској војсци, 1887.
Умро је 20. октобра 1908. у Београду.

Content on this page requires a newer version of Adobe Flash Player.

Get Adobe Flash player