Састанак представника Одсека за психологију, Филозофског факултета у Новом Саду и Института за стратегијска истраживања
26. јуни 2015.
 

У мултимедијалној сали Института за стратегијска истраживања 26.06.2015. године реализован је састанак представника Одсека за психологију Филозофског факултета у Новом Саду и Института за стратегијска истраживања. Одсек за психологију Филозофског факултета из Новог Сада представљали су др Весна Гаврилов-Јерковић, редовни професор и др Вељко Јовановић, доцент. Институт за стратегијска истраживања представљале су др Јованка Шарановић, ванредни професор, мр Анита Ђорђевић и мр Татјана Вишацки истраживачи-сарадници. Састанку су присуствовали и представници Одељења за развој психолошке делатности Нада Марковић, кп Дејан Вучинић, Душан Малешевић, Андријана Влачић и Весна Пејчиновић.


После поздравне речи директорке Института и представљања учесника састанка размењени су ставови о могућностима и дометима будуће сарадње. Како су обе наставно-научне целине акредитоване, сарадња би се остваривала: учешћем у научноистраживачким пројектима из домена основних и примењених истраживања; организовањем домаћих и међународних научних и стручних скупова, конференција, округлих столова, предавања, промоција и слично; унапређењем међународне научне сарадње са иностраним научним и образовним установама; подстицањем других видова међународне научне сарадње; објављивањем научних публикација (монографија, часописа, зборника радова и др.); разменом знања и искустава из домена научноистраживачке делатности; разменом и коришћењем библиотечког и информационо-документационог материјала; подстицањем и других видова сарадње који могу допринети остваривању циљева заинтересованих страна.


У наставку састанка говорило се о заједничком ангажовању на задатку унапређења система психолошке превенције у МО и ВС.


Генерални закључци састанка указали су на важност професионалне и стручне повезаности психолога у наставно-научној делатности и реализацији пројеката у функцији решавања проблема у систему одбране.

 

Посета Нордијском центру за род у војним операцијама и учешће на трећем регионалном састанку инструктора/ки за родну равноправност у МО и ОС земаља Западног Балкана
23. јуни 2015.
 

Девет инструктора/ки за родну равноправност у МО и ВС – чланова/ица Регионалне мреже инструктора/ки у МО и ОС на Западном Балкану, у организацији Канцеларије UNDP/SEESAC, реализовало је студијску посету Нордијском центру за род у војним операцијама (NCGM), у К. Шведској (Стокхолм), у периоду од 22. до 24. јуна 2015. године. За време ове посете одржан је и трећи регионални састанак инструктора/ки за родну равноправност. Активност је реализована у оквиру пројекта: Јачање регионалне сарадње у области увођења родне перспективе у реформу сектора безбедности на Западном Балкану, који заједнички имплементирају UNDP/SEESAC и министарства одбране и оружaне снаге Србије, Црне Горе, Босне и Херцеговине и Македоније.

Координатори/ке инструктора/ки износили су податке о броју спроведених обука, циљним групама, темама и семинарима, о начину развоја курикулума, изазовима у организацији и спровођењу обука, о системима подршке, најчешће постављеним питањима, конкретним и директним резултатима спроведних обука, целокупном постигнућу и ефектима регионалне мреже.

Војни службеник мр Татјана Вишацки, из Института за стратегијска истраживања, презентовала је рад инструктора/ки из МО и ВС, истичући податак да у МО и ВС има 15 инструктора/ки за родну равноправност који су у периоду од јануара 2015. године одржали предавања, у оквиру семинара или као појединачне лекције, за 749 припадника/ца система одбране. Истакнуто је да је потреба за имплементацијом родне перспективе у програме едукација и обука препозната и дефинисана Националним акционим планом за имплементацију Резолуције 1325 СБ УН у Р. Србији и да је садржана у директивама и инструкцијама за обуку. Објашњен је начин на који инструктори/ке имплементирају родну перспективу, не само кроз обуке које реализују већ и кроз своје свакодневне задатке.

Представљањем реализованих активности као и учешћем и планирањем заједничких активности инструктора/ки за родну равноправност у МО и ОС земаља Западног Балкана, на јединствен начин, доприноси се јачању ове регионалне сарадње.

 

У овом издању:

  • Расположиве опције безбедносне политике Србије
  • Односи са Хашким трибуналом као препрека приступању Србије Eвропској унији
  • Верска служба у Војсци Србије - потреба за новим моделом
  • Потребе већег ангажовања војних психолога у припреми припадника Војске Србије за мисије мира
  • Чување муниције и минско-експлозивних средстава – случај Параћин, поуке и искуства

ђенерал Јован Мишковић



Рођен је 6. јула 1844. у Неготину.
Био је један од најумнијих српских официра а сигирно најплоднији српски војни мислилац 19. века.
Од 1878. био је ађутант кнеза Милана и министар војни. На дужност министра војног постављен је са чином потпуковника, иако је Србија у то време имала пет активних генерала. За начелника Ђенералштабног одељења Главног ђенералштаба постављен је 1882. године. Од 1883. био је начелник Штаба Активне војске, од 1886. командант Шумадијске дивизије, од 1888. начелник Главног ђенералштаба, а од 1890-1893 гувернер краља Александра Обреновића. Од 1893. био је начелник Главног ђенералштаба, а од 1896. министар војни. За време свог првог министровања покренуо је часопис "Ратник" 1879. године. Члан Српске краљевске академије постао је 1892, а њен председник је био од 1900-1903. године.
Поред бројних радова у часописима, објавио је и следећа дела: Путовање по Србији, 1874; Опис рудничког округа са сликама и картама, 1872; Књажевачи округ, 1881; Топографски речник Јагодинског округа (1884. и 1886); Хидрографија независне Кнежевине Србије, 1880; Косовска битка, 1890; Српска војска и војевање за време устанка од 1804. до 1815. године, 1895; Рат Србије са Турском; Облик пешадијске борбе, 1876; Неке напомене за тактичко вежбање трупа, 1887 и Пешадијски редови у српској војсци, 1887.
Умро је 20. октобра 1908. у Београду.

Content on this page requires a newer version of Adobe Flash Player.

Get Adobe Flash player