Учешће директорке ИСИ на регионалној конференцији и консултацијама о примени Резолуције број 1325 СБ УН у региону ОЕБС
20. април 2015.
 

Директорка Института за стратегијска истраживања и саветница министра одбране за питања родне равноправности, др Јованка Шарановић, учествовала је на регионалној конференцији и консултацијама о примени Резолуције 1325 Савета безбедности УН у региону Организације за безбедност и сарадњу (ОЕБС), одржаним у Виљнусу (Литванија), од 19. до 20. априла 2015. године.

Регионалну конференцију и консултације заједно су организовали Кабинет председника Републике Литваније, Секретаријат ОЕБС и Агенција Уједињених нација за родну равноправност и оснаживање жена „UN Women“. У уводном делу, скупу су се обратили председница Републике Литваније Даља Грибаускајте (Dalia Grybauskaite), генерални секретар ОЕБС Ламберто Занијер (Lamberto Zannier), директор Канцеларије за демократске институције и људска права (Office for Democratic Institutions and Human Rights - ODIHR) Михаел Георг Линк (Michael Georg Link), регионална директорка „UN Women“ за Европу и Централну Азију Ингибјорг Гисладотир (Ingibjorg Gisladottir), као и др Шарановић у својству представнице државе која у току 2015. године председава ОЕБС-ом.

Као приоритете председавања Републике Србије ОЕБС у погледу родне равноправности, др Шарановић је навела Допуну акционог плана родне равноправности ОЕБС и активности специјалног представника за питања родне равноправности. Уједно је представила и кључна достигнућа Републике Србије у погледу примене Резолуције 1325 СБ УН: петогодишња примена првог Националног акционог плана (НАП), успостављање Координационог тела за родну равноправност Владе Републике Србије, као и Женске парламентарне мрежа (сачињена од жена – чланица Народне скупштине, независно од њихове страначке припадности) која је представила Женску платформу за развој Србије за период до 2020. године.

Наглашено је да је Министарство одбране Републике Србије прихватило концепт родне равноправности као своје стратешко опредељење и доследно га спроводи све ове године, а као примери достигнућа у овој области наведени су: успостављање и функционалност свих институционалних тела и механизама родне равноправности предвиђених НАП-ом, повећање процентуалне заступљености жена у систему одбране али и стварање предуслова за повећање њихове заступљености на командним и руководећим дужностима, отварање свих нивоа школовања у систему одбране за жене, редовно одржавање курса „Род у Мултинационалним операцијама“ у Центру за мировне операције, започета обука руководећег кадра; формирана мрежа сертификованих инструктора, сарадња са кључним међународним организацијама и учешће у регионалним пројектима.


Као кључни елементи успеха Р. Србије у области родне равноправности наведени су: политичка воља, отвореност за међуресорну сарадњу и размену, добра сарадња са цивилним сектором, као и унапређење капацитета уз менторство међународних организација.

Учешће директорке Института за стратегијска истраживања на састанку начелника Генералштаба ВС, Љубише Диковића са Раном Рахал, главним официром за родну равноправност у мисији Уједињених нација у Либану (UNIFIL), 02. април 2015. године
02. април 2015.
 

У Центру за мировне операције се ове године, од 30.марта до 03. априла, четврти пут за редом, реализује курс „Род у мултинационалним операцијама“. Тим поводом, начелник Генералштаба Војске Србије генерал Љубиша Диковић примио је Рану Рахал, главног официра за родну равноправност у мисији Уједињених нација у Либану (UNIFIL) и Милоша Стругара, бившег заменика шефа ове мисије. Састанку су присуствовали заменик команданта Здружене оперативне команде генерал-мајор Славољуб Јанићијевић, директорка Института за стратегијска истраживања и родна саветница министра одбране, др Јованка Шарановић и заступник начелника Центра за мировне операције пуковник Никола Дејановић.


На састанку се разговарало о значају заштите цивилног становништва у кризним подручјима, питањима рода у систему Уједињених нација, примени Резолуције 1325 у контингентима Војске Србије у мултинационалним операцијама, као и о искуствима из мисије УН у Либану. Госпођа Рахал и господин Стругар су били специјални гости и предавачи на курсу „Род у мултинационалним операцијама“, а предавања су реализовале и директорка Института за стратегијска истраживања, др Јованка Шарановић на тему „Род и реформа сектора безбедности“, као и истраживач мр Татјана Вишацки, са темом „Зашто је род значајан и зашто обука?“

 

У овом издању:

  • Расположиве опције безбедносне политике Србије
  • Односи са Хашким трибуналом као препрека приступању Србије Eвропској унији
  • Верска служба у Војсци Србије - потреба за новим моделом
  • Потребе већег ангажовања војних психолога у припреми припадника Војске Србије за мисије мира
  • Чување муниције и минско-експлозивних средстава – случај Параћин, поуке и искуства

ђенерал Јован Мишковић



Рођен је 6. јула 1844. у Неготину.
Био је један од најумнијих српских официра а сигирно најплоднији српски војни мислилац 19. века.
Од 1878. био је ађутант кнеза Милана и министар војни. На дужност министра војног постављен је са чином потпуковника, иако је Србија у то време имала пет активних генерала. За начелника Ђенералштабног одељења Главног ђенералштаба постављен је 1882. године. Од 1883. био је начелник Штаба Активне војске, од 1886. командант Шумадијске дивизије, од 1888. начелник Главног ђенералштаба, а од 1890-1893 гувернер краља Александра Обреновића. Од 1893. био је начелник Главног ђенералштаба, а од 1896. министар војни. За време свог првог министровања покренуо је часопис "Ратник" 1879. године. Члан Српске краљевске академије постао је 1892, а њен председник је био од 1900-1903. године.
Поред бројних радова у часописима, објавио је и следећа дела: Путовање по Србији, 1874; Опис рудничког округа са сликама и картама, 1872; Књажевачи округ, 1881; Топографски речник Јагодинског округа (1884. и 1886); Хидрографија независне Кнежевине Србије, 1880; Косовска битка, 1890; Српска војска и војевање за време устанка од 1804. до 1815. године, 1895; Рат Србије са Турском; Облик пешадијске борбе, 1876; Неке напомене за тактичко вежбање трупа, 1887 и Пешадијски редови у српској војсци, 1887.
Умро је 20. октобра 1908. у Београду.

Content on this page requires a newer version of Adobe Flash Player.

Get Adobe Flash player