Састанак представника Одсека за психологију, Филозофског факултета у Новом Саду и Института за стратегијска истраживања
26. јуни 2015.
 

У мултимедијалној сали Института за стратегијска истраживања 26.06.2015. године реализован је састанак представника Одсека за психологију Филозофског факултета у Новом Саду и Института за стратегијска истраживања. Одсек за психологију Филозофског факултета из Новог Сада представљали су др Весна Гаврилов-Јерковић, редовни професор и др Вељко Јовановић, доцент. Институт за стратегијска истраживања представљале су др Јованка Шарановић, ванредни професор, мр Анита Ђорђевић и мр Татјана Вишацки истраживачи-сарадници. Састанку су присуствовали и представници Одељења за развој психолошке делатности Нада Марковић, кп Дејан Вучинић, Душан Малешевић, Андријана Влачић и Весна Пејчиновић.


После поздравне речи директорке Института и представљања учесника састанка размењени су ставови о могућностима и дометима будуће сарадње. Како су обе наставно-научне целине акредитоване, сарадња би се остваривала: учешћем у научноистраживачким пројектима из домена основних и примењених истраживања; организовањем домаћих и међународних научних и стручних скупова, конференција, округлих столова, предавања, промоција и слично; унапређењем међународне научне сарадње са иностраним научним и образовним установама; подстицањем других видова међународне научне сарадње; објављивањем научних публикација (монографија, часописа, зборника радова и др.); разменом знања и искустава из домена научноистраживачке делатности; разменом и коришћењем библиотечког и информационо-документационог материјала; подстицањем и других видова сарадње који могу допринети остваривању циљева заинтересованих страна.


У наставку састанка говорило се о заједничком ангажовању на задатку унапређења система психолошке превенције у МО и ВС.


Генерални закључци састанка указали су на важност професионалне и стручне повезаности психолога у наставно-научној делатности и реализацији пројеката у функцији решавања проблема у систему одбране.

 

Презентовање научно-истраживачке и издавачке делатности ИСИ поводом доделе годишњих награда за најбоље научне радове у систему одбране, 8. јун 2015. године
08. јуни 2015.
 

И ове, као и претходних неколико година, у циљу афирмације научноистраживачког рада и стимулисања научних радника у систему одбране, Министарство одбране је наградило најбољи научноистраживачки пројекат, докторску дисертацију, као и најбољи чланак у војностручном часопису „Војно дело“, за 2014. годину. Тим поводом, на свечаности у Дому војске, похвалнице награђенима уручио је министар одбране, Братислав Гашић.

Овом приликом, одржана је изложба посвећена презентацији резултата рада научно-истраживачких установа које се налазе у систему одбране. На штанду Института за стратегијска истраживања посетиоци су могли да се упознају са научно-истраживачким активностима Института, научно–издавачком делатношћу и пројектима које је Институт сам, или у сарадњи са другим институцијама из земље и иностранства реализовао.

Штанд су обишли заменик начелника Генералштаба, генерал-потпуковник Јовица Драганић, начелник Управе за организацију, генерал-мајор Слађан Ђорђевић и бригадни генерал Слободан Јоксимовић, начелник Управе за стратегијско планирање, које је директорка Института, др Јованка Шарановић укратко упознала са резултатима рада припадника Института у претходном периоду.

 

У овом издању:

  • Расположиве опције безбедносне политике Србије
  • Односи са Хашким трибуналом као препрека приступању Србије Eвропској унији
  • Верска служба у Војсци Србије - потреба за новим моделом
  • Потребе већег ангажовања војних психолога у припреми припадника Војске Србије за мисије мира
  • Чување муниције и минско-експлозивних средстава – случај Параћин, поуке и искуства

војвода Радомир Путник



Рођен је 12. јануара 1847. у Крагујевцу.
Чин војводе добио је 1912. као први српски официр са тим звањем.
1883. је био начелник Штаба Дунавске дивизије, 1885. је био командант пука, а од 1893-1896 је командовао Шумадијском дивизијом.
Због одлучног става да војник не треба да се бави политиком већ само војним пословима, био је пензионисан 1896. године. Доласком краља Петра I Карађорђевића на престо, 1903. реактивиран је и постављен на дужност начелника Главног ђенералштаба коју је, уз неколико прекида када је обављао дужност министра војног, обављао до смрти 4. маја 1917.
Учествовао је у шест ратова, а у три је предводио српску војску као начелник Ђенералштаба. Обављајући најодговорније дужности у војсци, оставио је неизбрисив траг у српској ратној вештини
Залаго се да се српска војска опреми најмодернијим наоружањем, као и да се усаврши њена организација и обученост. Поред свих дужности био је и професор на Војној академији (Ђенералштабна служба, Тактика).
Објављена дела: Ручна књига за артиљеријске официре, 1883; Служба ђенералштаба, служба у мирно доба (I део), 1890; Служба ђенералштаба, служба у ратно доба (II део), 1899.

Content on this page requires a newer version of Adobe Flash Player.

Get Adobe Flash player