Обележен Дан Института за стратегијска истраживања и Војног архива
06. фебруар 2017.
 

Дан Института за стратегијска истраживања и Војног архива, 5. фебруар, данас је свечано обележен у Касарни Бањица 2 у Београду. 


Свечаности су присуствовали државни секретар Ненад Нерић, в.д. секретара Министарства одбране пуковник Небојша Николић, начелник Управе за планирање и развој Генералштаба Војске Србије генерал-мајор Душан Стојановић, бригадни генерал Предраг Бандић, капетан бојног брода Милан Коњиковац, пуковник Стевица Карапанџин, као и многобројне колеге, пријатељи и представници академске јавности.

Честитајући празник припадницима две институције, државни секретар Ненад Нерић истакао је да развој научноистраживачке делатности данас представља суштину одрживог развоја и напретка и чини неизоставни елемент промишљања државне политике модерног доба. 


– Својим истраживањима у области војне организације, менаџмента, организационих наука, образовања, војне психологије и историје, као и архивистичком делатношћу на очувању историјске грађе, Институт за стратегијска истраживања даје печат јачању одбрамбених капацитета Републике Србије - рекао је Нерић и додао да је разграната и плодотворна научна сарадња са домаћим и страним партнерима, учинила да, не само институт за стратегијска истраживања, већ и цео систем одбране, буде цењен партнер на међународном плану.

Нерић је подсетио да се визија развоја научноистраживачке делатности у Министарству одбране и Војсци Србије темељи на важним принципима који су дефинисани стратегијским документима и ту споменуо препознавање науке као стратешке вредности за развој система одбране, одговорност истраживача за достизање и одржавање стандарда као и праћење и примену савремених метода и развој и унапређење научноистраживачке сарадње са академских институцијама у земљи и иностранству. 

Говорећи о најзначајнијим резултатима у претходном периоду, директорка Института за стратегијска истраживања др Јованка Шарановић, поменула је низ значајних интердисциплинарних пројеката, који су завршени или је њихова реализација у току, међу којима су „Асиметричне форме угрожавања безбедности“, „Активна резерва“, као и пројекат „Родни аспект у војној професији“.


– Током године за нама, са сарадницима смо организовали четири веома посећене, по општој оцени, успешне конференције, са високим званицама и компетентним гостима, са којих смо штампали зборнике са научним радовима, а важно је споменути и низ индивидуалних издања наших истраживача и анализа за потребе доносилаца одлука у систему - рекла је др Јованка Шарановић и додала да у најзначајније моменте који следе треба уврстити организационе промене након којих ће Институт бити део Универзитета одбране, али и активности припреме за процес реакредитације.

Директорка Института за стратегијска истраживања је говорила и о најзначајнијим резултатима Војног архива, који је прошле године обележио 140 година постојања, и том приликом, између осталог споменула низ партнерских пројеката и обнову рада дигиталне читаонице, а напоменула је да је у пројекту пописа војних жртава Првог светског рата до сада пописано 250 хиљада имена. 

Поводом Дана Института за стратегијска истраживања и Војног архива, др Јованка Шарановић и помоћник директора Војног архива, потпуковник Душко Милојевић, због успешне сарадње, уручили су захвалнице научној сарадници др Јасминки Симић, као и директорима Института за међународну политику и привреду, Историјског архива града Пожаревца и Међуопштинског историјског архива у Чачку. 



Посета делегације Историјског музеја холокауста „Јад Вашем“ из Израела Војном архиву
24. јануар 2017.
 

Делегација Историјског музеја холокауста „Јад Вашем“ из Израела у саставу Сара Пећанац, директорка Одељења за конзервацију и дигитализацију и Маша Јонин, шеф Одсека за архивску набавку, посетила је Војни архив у периоду од 23. до 26. Јануара 2017. године, ради разговора о имплементацији међународног споразума склопљеног у јануару 2016. године.


Директорка Института за стратегијска истраживања, др Јованка Шарановић, је заједно са припадницима Војног архива и члановима делегације Историјског музеја холокауста "Јад Вашем", дана 24.01.2017. године, у просторијама Војног архива, одржала иницијални састанак на коме су започети разговори о имплементацији међународног споразума две институције. Разговорима су присуствовали госпођа Алона Фишер Кам, амбасадорка Израела у Републици Србији и пуковник Харел Тагар, изасланик одбране Израела у  Риму, са акредитивима за Србију. Директорка Шарановић је упознала делегацију Израела са радом и пројектима ИСИ и Војног архива и предложила проширење сарадње са поља архивистике на поље научне делатности. Током иницијалног разговора прецизирани су детаљи имплементације споразума.


Директорка Института др Јованка Шарановић, помоћник директора Војног архива, потпуковник Душко Милојевић и припадници Војног архива присуствовали су 24.01.2017. године  свечаној вечери у Резиденцији амбасаде Израела. Њена екселенција амбасадорка Израела Алона Фишер Кам, захвалила се представницима Министарства одбране на започетој сарадњи и изнела позитивне утиске о посети Војном архиву. Госпођа Сара Пећанац обавестила је присутне о аспектима сарадње две институције и изнела наду у успешну имплементацију споразума.

У овом издању:

  • Расположиве опције безбедносне политике Србије
  • Односи са Хашким трибуналом као препрека приступању Србије Eвропској унији
  • Верска служба у Војсци Србије - потреба за новим моделом
  • Потребе већег ангажовања војних психолога у припреми припадника Војске Србије за мисије мира
  • Чување муниције и минско-експлозивних средстава – случај Параћин, поуке и искуства

ђенерал Јован Мишковић



Рођен је 6. јула 1844. у Неготину.
Био је један од најумнијих српских официра а сигирно најплоднији српски војни мислилац 19. века.
Од 1878. био је ађутант кнеза Милана и министар војни. На дужност министра војног постављен је са чином потпуковника, иако је Србија у то време имала пет активних генерала. За начелника Ђенералштабног одељења Главног ђенералштаба постављен је 1882. године. Од 1883. био је начелник Штаба Активне војске, од 1886. командант Шумадијске дивизије, од 1888. начелник Главног ђенералштаба, а од 1890-1893 гувернер краља Александра Обреновића. Од 1893. био је начелник Главног ђенералштаба, а од 1896. министар војни. За време свог првог министровања покренуо је часопис "Ратник" 1879. године. Члан Српске краљевске академије постао је 1892, а њен председник је био од 1900-1903. године.
Поред бројних радова у часописима, објавио је и следећа дела: Путовање по Србији, 1874; Опис рудничког округа са сликама и картама, 1872; Књажевачи округ, 1881; Топографски речник Јагодинског округа (1884. и 1886); Хидрографија независне Кнежевине Србије, 1880; Косовска битка, 1890; Српска војска и војевање за време устанка од 1804. до 1815. године, 1895; Рат Србије са Турском; Облик пешадијске борбе, 1876; Неке напомене за тактичко вежбање трупа, 1887 и Пешадијски редови у српској војсци, 1887.
Умро је 20. октобра 1908. у Београду.

Content on this page requires a newer version of Adobe Flash Player.

Get Adobe Flash player