НАЈАВА ДОГАЂАЈА - „Верска служба у српској војсци у Првом светском рату”
01. децембар 2016.
 

Медија центар „Одбрана” и Институт за стратегијска истраживања организују представљање књиге „Верска служба у српској војсци у Првом светском рату”, аутора потпуковника др Миљана Милкића. Промоција ће бити одржана 5. децембра 2016. године у 14.00 часова у Дому Војске Србије.


У историографији о Првом светском рату мали је број објављених података о начину функционисања верске службе и улози војних свештеника у јединицама српске војске за време четворогодишње борбе за ослобођење земље од непријатеља. Потпуковник др Миљан Милкић, научни сарадник у Институту за стратегијска истраживања, у свом истраживачком раду упознаје читаоце ове књиге са архивским подацима о законској регулативи и увођењу верске службе у српску војску. Ово су документоване приче најпре о људима, верским службеницима, војницима чије је оружје било најјаче. Реч Божија коју су ширили подстицала је морал српског војника у једној од најтежих борби за очување земље, кућног прага, породице, традиције. Књига садржи и 248 ратних биографија свештеника који су били на служби у српској војсци у периоду 1914–1918. године.

Посета делегације Савезне Републике Немачке Институту за стратегијска истраживања
23. новембар 2016.
 

Директорка Института за стратегијска истраживања др Јованка Шарановић примила је делегацију Савезне Републике Немачке коју су чинили, господин Peter Drajst, начелник Правне управе МО СР Немачке и господин Tomas Gelen, правни саветник. Делегација је била у тродневној посети Правној управи Секретаријата министарства од 21.11. до 24.11.2016. године.


Директорка је госте упознала са делокругом рада Института, позиционираношћу ове научне установе у систему одбране, организацијом, наменом, задацима, најновијим резултатима али и плановима за будућност. Навела је тренутне пројекте на којима Институт ради: „Идентификовање асиметричних форми угрожавања безбедности“, „Хибридно ратовање-искуства и перспективе“, „Адаптација у контексту радног и оперативног стреса-психосоцијални ризици и ресурси“, „Историја српске и југословенске војске у XIX  и XX веку“.


Такође, са позиције родне саветнице министра одбране, изнела је податке о процентуалној заступљености жена у систему одбране по категоријама кадра: официри, подофицири, професионални војници, цивилна лица, њиховој заступљености на руководећим/командним дужностима, учешћу у структури чинова жена у Војсци Србије, пракси школовања девојака на Војној академији и медицинком факултету ВМА.


Изнела је жељу да Институт прошири, већ постојећу сарадњу у области војне историје, на друге сегменте делокруга рада Института са сродном установом у МО СР Немачке-Центром за војноисторијске и друштвене науке Bundesfera, којим руководи директор Hans-Hubertus Mak.


Разговорима су присуствовали госпођа Љиљана Мирић Станковић, начелница Правне управе СМО и  др Станислав Стојановић, начелник Одељења за стратегијске анализе и безбедносне интеграције у Институту.

У овом издању:

  • Расположиве опције безбедносне политике Србије
  • Односи са Хашким трибуналом као препрека приступању Србије Eвропској унији
  • Верска служба у Војсци Србије - потреба за новим моделом
  • Потребе већег ангажовања војних психолога у припреми припадника Војске Србије за мисије мира
  • Чување муниције и минско-експлозивних средстава – случај Параћин, поуке и искуства

војвода Радомир Путник



Рођен је 12. јануара 1847. у Крагујевцу.
Чин војводе добио је 1912. као први српски официр са тим звањем.
1883. је био начелник Штаба Дунавске дивизије, 1885. је био командант пука, а од 1893-1896 је командовао Шумадијском дивизијом.
Због одлучног става да војник не треба да се бави политиком већ само војним пословима, био је пензионисан 1896. године. Доласком краља Петра I Карађорђевића на престо, 1903. реактивиран је и постављен на дужност начелника Главног ђенералштаба коју је, уз неколико прекида када је обављао дужност министра војног, обављао до смрти 4. маја 1917.
Учествовао је у шест ратова, а у три је предводио српску војску као начелник Ђенералштаба. Обављајући најодговорније дужности у војсци, оставио је неизбрисив траг у српској ратној вештини
Залаго се да се српска војска опреми најмодернијим наоружањем, као и да се усаврши њена организација и обученост. Поред свих дужности био је и професор на Војној академији (Ђенералштабна служба, Тактика).
Објављена дела: Ручна књига за артиљеријске официре, 1883; Служба ђенералштаба, служба у мирно доба (I део), 1890; Служба ђенералштаба, служба у ратно доба (II део), 1899.

Content on this page requires a newer version of Adobe Flash Player.

Get Adobe Flash player