01.01.2017

Miroslav Mitrovic, „Strategic lobbying”, Lambert Academic Publishing, 2017.




Дело које је испред вас има за циљ да допринесе отварању арене студиозног и научно утемељеног, аналитичког приступа креирању стратегијског оквира посебне форме интересне комуникације, лобирања.
Идеја водиља је била да се кроз више целина прикаже лобирање као стратегијска комуникација и приближи њена примена у савременој демократској пракси као легална и легитимна делатност. Делимичним ослонцем на одређене закључке из моје прве књиге која обрађује наведену тему, ‘’Основе лобирања’’, у раду који је пред вама, наставља се разлагање феномена са циљем да се допринесе разумевању логике креирања оквира стратегије лобирања у генералном, општем оквиру могуће примене.
Рад је организован у три целине (Стратегија, комуникација, лобирање; Примењене лобистичке стратегије и Стратегије лобирања ) у којима је са ослонцем на теоретска и практична сазнања успостављена и обрађено логичка веза стратегије, стратегијске комуникације и лобирања као посебне форме односа организације према окружењу. 
Наиме, основна идеја водиља у креирању дела, је да се функционално приближе и усагласе појмови лобирања и стратегијског планирања. Практично, постављени циљ је да се једна посебна врста комуникације идентификује са стратегијским моделом управљања чиме се омогућава професионално, научно засновано и праксом подржано креирање будућих лобистичких стратегија, а ради остваривања што веће ефикасности, контроле процеса и смањивања нежељених, незаконитих и нелегитимних форми деловања.  
У првом делу рада, Стратегија, комуникација, лобирање, остварено је оквирно дефинисање општег појма стратегије, стратешке комуникације и лобирања, са успостављањем истовремене интеракције и узајамне логике примењљивост сва три појма.
Други део, Примењене лобистичке стратегије, обрађује примењене моделе лобистичких стратегија у формама корпоративног политичког деловања и политичког лобирања. Приказани су наступи корпорација, асоцијација и осталих форми интересних група и група за притисак на процес доношења одлука, усвајање јавних политика, изборно лобирање и лобирање спољне политике. Такође, обрађене су форме организовања интересних група, посебно у САД, њихова формално правна утемељеност са приказом резултата и стратегијског оквира наступа у одређеним лобистичким операцијама.
Трећи део, Стратегије лобирања, усмерен је на анализу стратегијског оквира интересне комуникације са становишта модела одређених примењених стратегија лобирања. При томе, обрађени су модели који могу имати универзални приступ, али и одређени карактеристични, као рецимо за лобирање у одређеним грађанским иницијативама или лобирање у међународним институцијама. У завршном делу је разрађена методологија опште стратегија интересне комуникације, са приказом модела СТАП, који је, због његове универзалности, могуће, уз уградњу одређених специфичности везаних за организацију или поље деловања, применити како у унутрашњем лобирању, тако и у фази припреме лобистичког захтева према професионалним заступничким фирмама.
Искрени мотив рада на овом делу је да се област интересне комуникације, јавног заговарања интереса, заступања или лобирања, опште речено, деловање интересних група, кроз активности различитих формата група за притисак, бар делимично осветли и отвори за разматрање, како према стручној, тако и најширој заинтересованој публици.
dodatakДОДАЦИ