Конференција „Крај Великог рата: војне операције и мировни уговори“

 

У годинама када Србија и свет обележавају јубилеје балканских и Првог светског рата, конференција „Крај Великог рата: војне операције и мировни уговори“четврта је у низу коју од 2012. године заједно организују Институт за стратегијска истраживања Министарства одбране и Историјски институт из Београда. Посвећена обележавању стогодишњице од завршетка Првог светског рата, с циљем расветљавања значајних историјских чињеница, конференција је окупила 26 универзитетских професора и истраживача из војних и цивилних института из Србије, Немачке, Румуније, Грчке, Русије, Словеније, Аустрије, Португалије и Мађарске који ће данас и сутра у Дому Војске Србије изложити своје погледе на догађаје из овог периода.           

Обраћајући се присутнима у уводном излагању директорка Института за стратегијска истраживања професорка др Јованка Шарановић указала је на посвећеност Института у обележавању великих јубилеја из ратне прошлости Србије као и на дугогодишње стратешко партнерство у овој области са Историјским институтом из Београда.

 - Ове две установе заједнички су 2012. организовале међународну научну конференцију „Балкански ратови 1912/1913: Нова виђења и тумачења“. Добра традиција настављена је и 2014. године научним скупом „Први светски рат. Србија Балкан и велике силе“, као и 2016. године када је тема нашег заједничког научног скупа била „Добровољци у Великом рату 1914 – 1918. године“.

Поред Историјског института, како је изнела директорка Шарановић, Институт за стратегијска истраживања, у овој области, остварује успешну сарадњу и са Матицом српском из Новог Сада као и Војноисторијским институтом МО Аустрије из Беча. Наглашавајући значај данашње конферениције директорка Шарановић је изнела да нас досадашње искуство учи да овакви скупови међународног карактера представљају изванредну прилику да се на рационалној основи, уз уважавање историјских чињеница, презентују и размене резултати истраживања, погледи и ставови историчара из различитих земаља како би се допринело бољем разумевању сложене ратне тематике, али и релаксацији најчешће оптерећујућег историјског наслеђа и бољем међусобном разумевању.

Након госпође Шарановић учесницима конференције обратио се Срђан Рудић, директор Историјског института из Београда који је такође указао на добру праксу стратешког партнерства два института чији се резултати могу сагледати у реализацији више научних скупова и издању научних публикација.   

Поздраваљајућу присутне, конференцију је званично отворио државни секретар у Министарству одбране Александар Живковић. У свом обрађању он је указао на размере Великог рата, разарања, бројне цивилне и војне жртве као и његове последице исказане кроз креирање новог светског поретка у коме се центар глобални моћи изместио са европског на амерички континент. У рату су нестала три моћна царства: Аустро-Угарска, Османско царство и царска Русија а Немачка је била поражена. С друге стране, као велике силе победнице из рата су изашле Француска, Велика Британија као и САД које су ушле у рат 1917. године. Државни секретар се посебно осврнуо на улогу Србије у рату која је дала значајан допринос савезничким ратним напорима борећи се за напредне идеје тога времена које су послужиле Друштву народа као прва степеница ка изградњи праведнијих односа међу народима и државaма света. Цена коју је Србија платила за то била је изузетно висока. Изгубила је око 371.000 официра, подофицира и војника укључујући ту и око 114.000 тешких рањеника и трајно онеспособљених лица. Земља је у току 1915. године била изложена и епидемији тифуса која је однела око 135.000 жртава. Део цивилног становништва пострадао је од репресалија окупатора, тако да је у Србији до краја рата 58.000 деце остало без оба родитеља. У односу на бројност популације Србија је у Првом светском рату имала највећи проценат страдалих, како међу војницима, тако и међу цивилним становништвом.

На крају излагања, говорећи о значајним политичким, војним и економским променама које су уследиле након рата, Живковић је учесницима конференције пожелео успешан рад.