Ауторски текст др Јованке Шарановић у Магазину ОДБРАНА поводом Дана Института и Војног архива
У најновијем броју Магазина ОДБРАНА изашао је ауторски текст директорке Института за стратегијска истраживања др Јованке Шарановић, поводом обележавања Дана Института и Војног архива.
Текст, који предствља краћу анализу рада Института и Војнох архива у протеклој 2018-ој, преносимо у целости.
ИНСТИТУТ ЗА СТРАТЕГИЈСКА ИСТРАЖИВАЊА –
„ОЧИ У ОЧИ“ СА БЕЗБЕДНОСНИМ ИЗАЗОВИМА
Институт за стратегијска истраживања је ове године прославио 35 година од свог постојања. Заједно са Војним архивом, који је у његовом саставу од 2006. године, баштини традицију дугу 143. године. Намењен је да спроводи основна и примењена истраживања у различитим областима друштвених и хуманистичких наука за потребе система одбране. Од свог постојања до данас припадници Института увек су се трудили да буду ефикасни односно да раде ствари на прави начин брзо и квалитетно али истовремено и да буду eфективни односно да раде праве ствари.
Научна копетентност
Претходну годину обележиле су бројне активности, планиране и накнадно увршћене у складу са актуелним тренутком. Једна од њих је рeакредитација Института као научне установе код Министарства за просвету, науку и технолошки развој чиме је, још једном, потврђена његова научна компетентност и позиционираност у научној заједници Републике Србије.
Завршен је рад на пројекту „Идентификовање савремених асиметричних форми угрожавања безбедности“, „Историја српске и југословенске војске у XIX и XX веку“, а наставља се рад на пројектима „Стратешка култура као детерминанта националне безбедности у функцији подршке концепту војне неутралности“, „Адаптација у контексту радног и оперативног стреса-психосоцијални ризици и ресурси“, „Хибридно ратовање-искуства и перспективе“, „Развој професионалне војне организације у Србији 1804-1990: искуства и поуке“, „Дугорочни трендови потреба и могућности школовања кадра у војним високошколским установама“.
У оквиру последњег пројекта реализована је прва фаза истраживања „Ефикасност и ефективност родно мешовитих састава“ у свим јединицама Војске Србије у чијем се саставу налазе жене официри са завршеном Војном академијом. Резултати ће допринети маркирању поља на која је потребно усмерити активности за спровођење едукације, колективних и индивидуалних тренинга везаних за родну проблематику, а све у циљу ефикаснијег модификовања организационе културе у систему одбране.
Међународне конференције
Институт је у прошлој години организовао три међународне научне конференције. Прва, „Стрес у војној професији-достигнућа и перспективе“, била је посвећена јубилеју 70 година постојања војне психологије у Србији. Указано је на значај стреса који представља мултидисциплинарни проблем који за последицу има читав низ штетних физиолошких, психолошких и бихејвиоралних реакција на ситуације у којима захтеви посла нису у складу са могућностима, способностима и потребама запослених.
Другу, посвећену завршетку Првог светског рата, „Крај Великог рата: војне операције и мировни уговори“ Институт је организовао са Историјским институтом из Београда. Такође, са Војним музејем из Беча организовали смо 18.годишњу конференцију међународне Радне групе за студије конфликта НАТО и ПзМ. У оквиру унутрашњег дијалога о Косову и Метохији, припадници Института су, учествовали и на округлом столу „Политичко-безбедносни аспекти косовско-метохијског проблема“.
Публиковање радова
Поред тематских зборника радова, као конкретних научних резултата, запажен је и позив да војни психолози Србије постану чланови Међународног удружења војних психолога (IMTA) и да учествују у раду Међународног симпозијума примењене војне психологије (IAMPS). То је за систем одбране велики успех.
Један од најважнијих показатеља научноистраживачког ангажмана Института у претходној години јесу публиковани радови. Представници Институа су у 2018. години објавили виш од 60 радова у домаћим и страним часописима и тиме широј академској јавности учинили доступним резултате својих научноистраживачких напора као и дали допринос на обогаћивању фонда научних сазнања из области безбедности, одбране и војне историје.
Посета министра одбране, господина Александра Вулина, у априлу 2018.године, са јасно исказаним очекивањима од Института, одредила је и приоритете у његовом раду у протеклој години. Као подршка стратегијском одлучивању, Институт је урадио 28 научних информација, анализа, прилога на преко 160 страна на различите теме: Миграције и мигрантска криза, Енергетска безбедност-нови трендови и савезништва; Промене у архитектури глобалне моћи; Украјинска криза и импликације на безбедност и статус Косова и Метохије; Борба против Исламске државе у Ираку и Сирији; Европска безбедност и сарадња; Грађански рат у Сирији и Либији; Безбедносна ситуација у Либану, Актуелни безбедносни изазови на Западном Балкану; Повлачење САД из нуклеарног споразума са Ираном.
Међународна сарадња
У оквиру активности међународне војне сарадње склопљен је споразум о научној сарадњи са Европским дефендологија центром из Бања Луке, били смо домаћини начелнику Центра за војну историју и друштвене науке Бундесфера др Јергу Хилману, делегацијама Института источних студија Руске академије наука (РАН) и научно-истраживачког Института ОС Републике Белорусије.
У склопу сарадње и размене научних информација организовано је гостовање предавача из академске заједнице али и из система одбране на најразличитије теме: Савремени међународни односи-источно питање, ОДКБ-актер међународне безбедности, Организација система националне безбедности САД; Стратегија-модел Америчког ратног колеџа; Доктрина-концепт мултидимензионе битке. У изгледу је гостовање Александра Дугина, еминентног теоретичара савремене геополитичке мисли.
Наставни процес
Значајан део активности био је усмерен на реализацију наставног процеса на Командноштабном и Генералштабном усавршавању, Високим студијама безбедности и одбране као и на основним, мастер и докторским студијама али и на Курсу за изасланике одбране у ЦУКОС-у. Значајно је учешће Института у образовном програму мобилности ЕРАСМУС+, у склопу кога су два припадника учествовали у извођењу наставе на Националном универзитету за јавне службе у Мађарској и Војној академији у Словачкој.
Обележавање јубилеја
У години која је била у знаку завршетка Првог светског рата истичемо учешће у великом броју активности других организационих целина система одбране али и Републике Србије као што су: израда монографије и документарног филма „Спомен собе: огледало историје и традиције 1804-1918“. Био је то пројекат на коме је у једној књизи обједињена историја српске војске до 1918. године, као и најзначајније чињенице из историјата јединица чије традиције данас наставља Војска Србије. Реализована је серија предавања за припаднике Војске Србије о добровољцима на Солунском фронту, Мојковачкој битци, стварању војске Срба, Хрвата и Словенаца.
Војни архив је био ангажован на попису жртава Првог светског рата где је у базу података унето близу 300.000 војних и цивилних жртава балканских и Првог светског рата. Значајно је ангажовање припадника историјског одељења на међународним конференцијама које је организовало Историјско одељење САНУ, чиме, Институт даје допринос имплементацији споразума о сарадњи који је склопљен између Универзитета одбране и САНУ.
Попуна кадром
Када се говори о резултатима и успесима неопходно је указати на одређене потешкоће које су пратиле рад Института и Војног архива у претходној години. Свесни чињенице да квалитет реализације, остварени резултати и њихов значај у будућности, у највећој мери, зависе од квалитета попуне, посебно млађим кадром, указујемо на овај, може се рећи, акутан проблем, не само овог, већ и свих других института у систему одбране.
Систем треба да буде флексибилнији, посебно када је реч о процедури довођења адекватног кадра из Војске Србије али и из грађанства, јер улагање у људе је инвестиционо улагање - улагање у будућност. У другој фази њиховог развоја, када стекну одређене квалификације, важно је изнаћи механизам да се квалитетан кадар задржи, како се не би десило, као што је то често био случај у прошлости, да оду на боље плаћена места у и ван система одбране.
Дугорочни проблем, на који је у више наврата указивано кључним људима МО и ВС, представља нерешен трајни смештај Војног архива. Тренутно, Војни архив се налази у простору који по условности не задовољава стандарде за смештај и чување архивске грађе. Поред тога, постојећи капацитети су недовољни те је од 2006. године обустављен пријем а/г из јединица ВС и организационих целина МО. Такође, постојећа организациона структура не представља адекватан оквир за његово оптимално функционисање. Неопходно је да се она прилагоди све већим захтевима и потребама за обављање основне делатности - пријем, сређивање, обрада, заштита и чување архивске грађе.
Планови у 2019.
Када говоримо о активностима у овој години, свакако, треба посебно истаћи ангажовање Института и Војног архива у активностима на обележавању 20 година одбране од НАТО агресије на СРЈ кроз организацију округлог стола и научне конференције али и серије предавања о овој теми за припаднике система одбране. У плану је организација научног скупа о Стратешкој култури као и округлог стола, са Институтом за међународну политику и привреду на тему, „Измењена природа рата - теорија и пракса у 21.веку“. У складу са Планом НИД, наставиће се рад на пројектима чиме ће Институт у наредном периоду дати пун допринос у сагледавању свих феномена и процеса који имају значајан утицај на безбедност Републике Србије.
МАГАЗИН "ОДБРАНА" бр. 321
1. март 2019.
Претходну годину обележиле су бројне активности, планиране и накнадно увршћене у складу са актуелним тренутком. Једна од њих је рeакредитација Института као научне установе код Министарства за просвету, науку и технолошки развој чиме је, још једном, потврђена његова научна компетентност и позиционираност у научној заједници Републике Србије.
Завршен је рад на пројекту „Идентификовање савремених асиметричних форми угрожавања безбедности“, „Историја српске и југословенске војске у XIX и XX веку“, а наставља се рад на пројектима „Стратешка култура као детерминанта националне безбедности у функцији подршке концепту војне неутралности“, „Адаптација у контексту радног и оперативног стреса-психосоцијални ризици и ресурси“, „Хибридно ратовање-искуства и перспективе“, „Развој професионалне војне организације у Србији 1804-1990: искуства и поуке“, „Дугорочни трендови потреба и могућности школовања кадра у војним високошколским установама“.
У оквиру последњег пројекта реализована је прва фаза истраживања „Ефикасност и ефективност родно мешовитих састава“ у свим јединицама Војске Србије у чијем се саставу налазе жене официри са завршеном Војном академијом. Резултати ће допринети маркирању поља на која је потребно усмерити активности за спровођење едукације, колективних и индивидуалних тренинга везаних за родну проблематику, а све у циљу ефикаснијег модификовања организационе културе у систему одбране.
Међународне конференције
Институт је у прошлој години организовао три међународне научне конференције. Прва, „Стрес у војној професији-достигнућа и перспективе“, била је посвећена јубилеју 70 година постојања војне психологије у Србији. Указано је на значај стреса који представља мултидисциплинарни проблем који за последицу има читав низ штетних физиолошких, психолошких и бихејвиоралних реакција на ситуације у којима захтеви посла нису у складу са могућностима, способностима и потребама запослених.
Другу, посвећену завршетку Првог светског рата, „Крај Великог рата: војне операције и мировни уговори“ Институт је организовао са Историјским институтом из Београда. Такође, са Војним музејем из Беча организовали смо 18.годишњу конференцију међународне Радне групе за студије конфликта НАТО и ПзМ. У оквиру унутрашњег дијалога о Косову и Метохији, припадници Института су, учествовали и на округлом столу „Политичко-безбедносни аспекти косовско-метохијског проблема“.
Публиковање радова
Поред тематских зборника радова, као конкретних научних резултата, запажен је и позив да војни психолози Србије постану чланови Међународног удружења војних психолога (IMTA) и да учествују у раду Међународног симпозијума примењене војне психологије (IAMPS). То је за систем одбране велики успех.
Један од најважнијих показатеља научноистраживачког ангажмана Института у претходној години јесу публиковани радови. Представници Институа су у 2018. години објавили виш од 60 радова у домаћим и страним часописима и тиме широј академској јавности учинили доступним резултате својих научноистраживачких напора као и дали допринос на обогаћивању фонда научних сазнања из области безбедности, одбране и војне историје.
Посета министра одбране, господина Александра Вулина, у априлу 2018.године, са јасно исказаним очекивањима од Института, одредила је и приоритете у његовом раду у протеклој години. Као подршка стратегијском одлучивању, Институт је урадио 28 научних информација, анализа, прилога на преко 160 страна на различите теме: Миграције и мигрантска криза, Енергетска безбедност-нови трендови и савезништва; Промене у архитектури глобалне моћи; Украјинска криза и импликације на безбедност и статус Косова и Метохије; Борба против Исламске државе у Ираку и Сирији; Европска безбедност и сарадња; Грађански рат у Сирији и Либији; Безбедносна ситуација у Либану, Актуелни безбедносни изазови на Западном Балкану; Повлачење САД из нуклеарног споразума са Ираном.
Међународна сарадња
У оквиру активности међународне војне сарадње склопљен је споразум о научној сарадњи са Европским дефендологија центром из Бања Луке, били смо домаћини начелнику Центра за војну историју и друштвене науке Бундесфера др Јергу Хилману, делегацијама Института источних студија Руске академије наука (РАН) и научно-истраживачког Института ОС Републике Белорусије.
У склопу сарадње и размене научних информација организовано је гостовање предавача из академске заједнице али и из система одбране на најразличитије теме: Савремени међународни односи-источно питање, ОДКБ-актер међународне безбедности, Организација система националне безбедности САД; Стратегија-модел Америчког ратног колеџа; Доктрина-концепт мултидимензионе битке. У изгледу је гостовање Александра Дугина, еминентног теоретичара савремене геополитичке мисли.
Наставни процес
Значајан део активности био је усмерен на реализацију наставног процеса на Командноштабном и Генералштабном усавршавању, Високим студијама безбедности и одбране као и на основним, мастер и докторским студијама али и на Курсу за изасланике одбране у ЦУКОС-у. Значајно је учешће Института у образовном програму мобилности ЕРАСМУС+, у склопу кога су два припадника учествовали у извођењу наставе на Националном универзитету за јавне службе у Мађарској и Војној академији у Словачкој.
Обележавање јубилеја
У години која је била у знаку завршетка Првог светског рата истичемо учешће у великом броју активности других организационих целина система одбране али и Републике Србије као што су: израда монографије и документарног филма „Спомен собе: огледало историје и традиције 1804-1918“. Био је то пројекат на коме је у једној књизи обједињена историја српске војске до 1918. године, као и најзначајније чињенице из историјата јединица чије традиције данас наставља Војска Србије. Реализована је серија предавања за припаднике Војске Србије о добровољцима на Солунском фронту, Мојковачкој битци, стварању војске Срба, Хрвата и Словенаца.
Војни архив је био ангажован на попису жртава Првог светског рата где је у базу података унето близу 300.000 војних и цивилних жртава балканских и Првог светског рата. Значајно је ангажовање припадника историјског одељења на међународним конференцијама које је организовало Историјско одељење САНУ, чиме, Институт даје допринос имплементацији споразума о сарадњи који је склопљен између Универзитета одбране и САНУ.
Попуна кадром
Када се говори о резултатима и успесима неопходно је указати на одређене потешкоће које су пратиле рад Института и Војног архива у претходној години. Свесни чињенице да квалитет реализације, остварени резултати и њихов значај у будућности, у највећој мери, зависе од квалитета попуне, посебно млађим кадром, указујемо на овај, може се рећи, акутан проблем, не само овог, већ и свих других института у систему одбране.
Систем треба да буде флексибилнији, посебно када је реч о процедури довођења адекватног кадра из Војске Србије али и из грађанства, јер улагање у људе је инвестиционо улагање - улагање у будућност. У другој фази њиховог развоја, када стекну одређене квалификације, важно је изнаћи механизам да се квалитетан кадар задржи, како се не би десило, као што је то често био случај у прошлости, да оду на боље плаћена места у и ван система одбране.
Дугорочни проблем, на који је у више наврата указивано кључним људима МО и ВС, представља нерешен трајни смештај Војног архива. Тренутно, Војни архив се налази у простору који по условности не задовољава стандарде за смештај и чување архивске грађе. Поред тога, постојећи капацитети су недовољни те је од 2006. године обустављен пријем а/г из јединица ВС и организационих целина МО. Такође, постојећа организациона структура не представља адекватан оквир за његово оптимално функционисање. Неопходно је да се она прилагоди све већим захтевима и потребама за обављање основне делатности - пријем, сређивање, обрада, заштита и чување архивске грађе.
Планови у 2019.
Када говоримо о активностима у овој години, свакако, треба посебно истаћи ангажовање Института и Војног архива у активностима на обележавању 20 година одбране од НАТО агресије на СРЈ кроз организацију округлог стола и научне конференције али и серије предавања о овој теми за припаднике система одбране. У плану је организација научног скупа о Стратешкој култури као и округлог стола, са Институтом за међународну политику и привреду на тему, „Измењена природа рата - теорија и пракса у 21.веку“. У складу са Планом НИД, наставиће се рад на пројектима чиме ће Институт у наредном периоду дати пун допринос у сагледавању свих феномена и процеса који имају значајан утицај на безбедност Републике Србије.
МАГАЗИН "ОДБРАНА" бр. 321
1. март 2019.
ФОТОГАЛЕРИЈА
