04.04.2019

У Институту одржан научни скуп „Стратешка култура и војна неутралност Србије“





У Институту за стратегијска истраживања данас је одржан научни скуп на тему „Стратешка култура и војна неутралност Србије“ Научни скуп је део активности научног истраживачког пројекта „Стратешка култура као детерминанта националне безбедности у функцији подршке концепту војне неутралности“ који се реализује у Институту.
 

На скупу су поред истраживача Института, учествовали представници Војне академије и истраживачи домаћих научноистраживачких интитута и високо образовних институција, укључујићи и академика проф. др Часлава Оцића. Научни скуп имао је за циљ да размотри бројна питања која се односе на утицај стратешке културе на најзначајнија питања безбедносне и одбрамбене политике.
  
Скуп је отворила директорка др Јованка Шарановић која је указала на шири друштвени значај пројекта Стратешка култура као детерминанта националне безбедности у функцији подршке концепту војне неутралности“, као и на чињеницу да је пројекат  окупио велики број афирмисаних и потвређених научноистраживачких имена домаће академске заједнице.
 

У име ректора Универзитета одбране скуп је поздравио пуковник др Иван Вулић који је истакао потребу за научно заснованим приступом проблематици војне неутралности, као значајног друштвеног питања.
 

У уводном излагању академик Часлав Оцић је истако посебан друштвени значај стратешке културе у профилисању стратешке одбрамбене оријентације. У том контексту  нагласио је значај континуитета у изградњи стратешке културе, као и потребу да се она  развија и негује. Посебно је значајно да стратешка култура, као нешто специфично и аутентично, промовише идеју оптимизма и позитивног односа према виталним друштвеним вредностима. Када је о војној неутралности реч, упозорио је да њена пуна афирмација посебно зависи од констелације моћи у међународним односима. 

Радни део скупа реализован је кроз четири панела који су разматрали различите аспекте стратешке културе, проблематику и оквире њене концептуализације, утицај традиције на њене исходе, геополитичку детерминисаност, као и њен практичан допринос у имплементацији војне неутралности и њеној снажној утемељености у концепту тоталне одбране. Указано је на значај културе у савремном тренутку који је обележен процесима  пуне комерцијализације друштвених односа, али геополитичким и другим изазовима са којима се српски народ суочава, посебно опасностима даљег редуковања држатворног простора на коме он живи. Када је реч о војној неутралности, истакнута је потреба да се знатно више води рачуна о економским способностима као кључним претпоставкама таквог одбрамбеног опредељења. Спорна либерализација и приватизација, као и неконтролисан уплив страног капитала слаби економску основу концепта војне неутралности. Разматрана су и страна искуства када је реч о институционалним и другим оквирима војне неутралности.
 
Закључено је да је веома инспиративна и садржајна расправа која је вођена о многим аспектима стратешке културе указала на посебно место које она има када је реч о значајним питања безбедности и одбране, посебно војне неутралности као дугорочног војно политичког опредељења Републике Србије.