У сусрет Дану Института за стратегијска истраживања

Институт за стратегијска истраживања ове године обележава 37 година постојања и рада. Свих ових година, мисија Института, као научне институције која спроводи основна и примењена истраживања, била је пружање подршке руководству система одбране у креирању и спровођењу политике одбране. Упркос својој специфичности у односу на друге научне институције у земљи, научна компетентност и припадност Института научној заједници Републике Србије потврђује се акредитицијом за обављање научноистраживачке делатности у различитим областима друштвених и хуманистичких наука, добијене од стране Министарства за просвету, науку и технолошки развој.

За разлику од претходник година, свој дан, припадници Института дочекују у знатно измењеним околностима услед појаве пандијеме корона вируса. Иако је тиме делатност Института значајно отежана у протеклој години, ипак, са успехом је реализовано више кључних активности. У склопу планираних задатака завршен је рад на научноистраживачком пројекту Стратешка култура као детерминанта националне безбедности у функцији подршке концепта војне неутралности, као и ангажовање на пројектима Хибридно ратовање – искуства и перспективе и Развој професионалне војне организације у Србији 1804-1990.
 
Почетком године, у Централном дому Војске Србије, Институт је промовисао недавно објављену монографију Асиметричне форме угрожавања безбедности на примеру Југоисточне Европе а издавачка делатност употпуњена је и другим издањима, попут монографије Тенкисти Краљевине Југославије, пуковника др Далибора Денде, и Зборника радова Изазови савременог света: стратешко деловање држава или резултанта глобалних и локалних повода и процеса?, као резултата сарадње са Факултетом безбедности Универзитета у Београду и Институтом за међународну политику и привреду. Међутим, у оклностима новонастале ситуације, јавност је остала ускраћена да се кроз промоције наведених дела ближе упозна са њиховим садржајем.  
 

У наредном периоду очекује се објављивање и промовисање других дела истраживача Института. У издању Медија центра ОДБРАНА очекује се публиковање монографије Родна равноправност у Војсци Србије – наслеђе, достигнуће, изазови, у којој је коаутор директорка Института др Јованка Шарановић, затим монографије Развој научноистраживачке мисли војне психологије, у којој је коаутор др Анита Пешић. Такође, очекује се објављивање монографије Миграције и екстремизам – од извора ка ушћу, потпуковника др Милована Суботића и монографије пуковника др Вељка Благојевића Србија и војна моћ у међународној политици. Очекује се публиковање монографије пуковника др Далибора Денде Аутојединице у југословенској војсци (1911-1914) у издању Медија центра ОДБРАНА и промоција његове монографије Шлем и шајкача: војни фактор и југословенско-немачки односи (1918-1941) објављене у издању Матице Српске. Са великом пажњом стручне јавности очекује се публиковање монографије у издању Медија центра ОДБРАНА под називом Хибридни рат - допринос дефинисању концепта, садржаја и модела деловања, коју потписују пуковници др Небојша Николић и др Мирослав Митровић.
 

Поред наведних монографија објављивање очукују и зборници радова - Други светски рат – 75 година касније, које је Институт за стратегијска истраживања припремио у сарадњи са Институтом за новију историју и Институтом за савремену историју као и Развој војне психологије у Србији (1947-2017) у коме је уредник др Анита Пешић.
 



Мере на спречавању пандемије свакако су зауставиле одржавање научних скупова, како оних планираних у организацији Института тако и скупова на којима је Институт позван да учествује. Тек крајем прошле године, успостављањем праксе одржавања видео конференција, припадници Института учествовали су на два важна и у академској јавности врло запажена скупа. Први је Међународна конференција „Изазови савременог света: стратешко деловање држава или резултанта глобалних и локалних процеса и повода“ одржан у организацији Факултета безбедности, Института за међународну политику и привреду и Института за стратегијска истраживања, док је други био Конференција „Перспективе српске неутралности“ у организацији Института за политичке студије.
 
Свакако, један од кључних показатеља научноистраживачког рада Института представљају публиковани научни радови. У претходној години објављено је више од 50 радова истраживача Института, како у домаћим тако и у иностраним часописима, а значајан број њих вреднован је највећом научном категоријом. Тиме је значајно обогаћен фонд научних сазнања из области безбедности, одбране и војне историје док су академској и стручној јавности презентовани резултати рада Института. Међутим, значајан део ангажмана Института, иначе недоступног јавности, свакако представљају информације које се израђују за потребе креирања политике одбране. Оне се баве темама од посебног или непосредног интереса за систем одбране и пружају аргументоване увиде из анализа и процена појава и процеса који имају кључне импликације на стање безбедности Републике Србије.   
   

Поред научноистраживачке делатности протекли период рада Института обележен је сарадњом са другим целинама Универзитета одбране, односно са Школом националне одбране и Војном академијом. У склопу те сарадње део истраживача ангажован је у наставном процесу на Командноштабном и Генералштабном усавршавању, Високим студијама безбедности и одбране као и на основним, мастер и докторским студијама. У сарадњи са Војнообавештајном агенцијом Институт је ангажован и у реализацији одређених тема на Курсу за изасланике одбране у ЦУКОС-у.
 
Важно је напоменути да је у протеклој години у састав Института ушао научни часопис „Војно дело“. Успостављена је нова уређивачка концепција часописа а рецензентски поступак усклађен је са постојећим републичким стандардима. У склопу планираних активности на унапређењу часописа активиран је његов матични сајт на коме су постављена сва његова издања, од првог до последњег броја, дакле од 1949. године све до данас. Поред објављивања дигитализованих бројева часописа за поставку су припремљене и стручне библиотеке настале у издању Војног дела (Класици, Савременици и Наши писци), укупно 155 библиографских јединица.
 
Отежавајуће околности пандемијске кризе ограничиле су реализацију задатака и Војног архива, посебно у области међународне војне сарадње која је протекле године у потпуности обустављена. Упркос томе, успешно је реализован знатан део других планираних задатака.




Свакако, у те задатке спадају архивирање докумената организацијских целина Министарства одбране и Војске Србије, затим пружање на увид јавности посебних фондова архивске грађе, сарадња са другим републичким архивима и институцијама културе итд. Крајем октобра Војни архив је организовао изложбу у Централном дому Војске Србије под називом Ратна слика Србије у Другом светском рату. Што се тиче издавачке делатности Војног архива, у сарадњи са Историјским архивом из Пожаревца израђен је Тематски зборник докумената под називом Деловање Народноослободилачких јединица на територији Србије и Пожаревачког округа у Другом светском рату, док је у сарадњи са Историјским архивом Града Новог Сада публикован Тематски зборник докумената „Злочини НДХ 1941-1942“. Избором неопходне архивске грађе Војни архив је дао значајан допринос у снимању документарног филма РТС-а под називом Јасеновац – Логор смрти. На крају, важно је истаћи, Војни архив је наставио са раније започетим процесом дигитализације архивске грађе.     
 
Посебну пажњу завређује податак да су у протеклој години, након дужег времена, у састав Института примљена два млада истраживача, Анђелија Ђукић и Игор Пејић, иначе свршени постдипломци Факултета безбедности и Факултета политичких наука Универзитета у Београду. Одличан успех са студија и врхунски резултати постигнути током пријемног процеса квалификовали су их за чланство у „строју истраживача“ Института. Њиховим пријемом значајно је повећан истраживачки капацитет Института а он ће се несумњиво одразити на повећање квалитета научноистраживачких резултата. Пред младе истраживаче одмах су постављени сложени и захтевни задаци које они успешно извршавају.
 
На крају, када се говори о будућем раду, важно је напоменути да су у Институту покренута два нова научноистраживачка пројекта. У складу са усложњавањем стања и динамике регионалног и глобалног стратегијског окружења Републике Србије, тиме и безбедносних изазова на које систем одбране треба да одговори, пројектни тимови Института изабрали су следеће теме: Трендови од значаја за безбедност Републике Србије (2020-2030) и Физиономија савремених оружаних сукоба. У оквиру реализације наведених пројеката у плану је одржавање научних скупова и учешће истраживача из шире академске заједнице Србије.   
 
Упркос свим отежавајућим околностима који су обележели делатност Института за стратегијска истраживања у протеклом периоду, његови припадници загледани су у будућност, ка новим изазовима и задацима. Обележавајући свој дан у не тако свечарској атмосфери као ранијих година, у одсуству пријатеља и сарадника, Институт користи прилику да се захвали на сарадњи, како појединцима тако и институцијама. Завидни резултати научноситраживачког рада, постигнути током свих претходних година, несумњиво представљају плод квалитетне сарадње Института са другим члановима академске заједнице Републике Србије.