28.04.2022

Промоција књига пуковника Далибора Денде: „Тенкисти Краљевине Југославије” и „Ауто-јединице у Југословенској војсци (1918–1941)”





У амфитеатру Центра за симулације и учење на даљину Школе националне одбране „Војвода Радомир Путник” данас је организована промоција две књиге аутора пуковника доц. др Далибора Денде „Тенкисти Краљевине Југославије” и „Ауто-јединице у Југословенској војсци (1918–1941)”.
 
Два нова издања Медија центра „Одбрана” имају исти тематски и временски оквир. У њима је дат историографски приказ увођења нових средстава у наоружање војске Краљевине Југославије између два светска рата. Представљена је реконструкција развоја тенковске службе и ауто-јединица у војсци до употребе у Априлском рату 1941. године.
 

На промоцији су, осим аутора, говорили рецензент пуковник доц. др Слободан Ђукић, научни сарадник др Татјана Милошевић, и уредник књиге Мирјана Сандић.
 
Публика је имала прилику да чује да, због слабе материјалне ситуације, Краљевина Југославија једна је од последњих европских земаља која је увела тенкове у своје оружане снаге. Овај успорени процес оставио је трага на њихову употребу, али официрски кадар ове службе поставио је основе за даљу изградњу тенковских јединица после Другог светског рата. У овом временском интервалу војни аутомобилски транспорт доживео је велику афирмацију. За тим није заостајала ни српска војска којој припада и слава иноватора у тој области ради интервенције на бојном пољу. За организацију аутомобилске службе у Југословенској војсци послужила су искуства стечена у балканским ратовима и Првом светском рату. Драгоцене податке у овим монографијама чине портрети личности знајачних за процес развоја нових средстава наоружања у југословенској војсци.
 
Уредник издања Мирјана Сандић подсетила је да је пуковник др Денда, као аутор и рецезент више књига, проглашен за најбољег сарадника издавачке делатности Медија центра „Одбрана” у 2021. години.

– Монографијом „Тенкисти Краљевине Југославије” аутор је обележио деведесету годишњицу од њиховог увођења у наоружање војске Краљевине Југославије и на четири стотине страна пружио научно утемељену историографску реконструкцију развоја тенковских јединица у Европи и Југославији, рекла је Мирјана Сандић.
 
Рецезент књиге „Тенкисти Краљевине Југославије” пуковник др Слободан Ђукић
истакао је да је посебна вредност могорафије то што доноси низ мање познатих детаља.
 
– Идеја о настанку тенка потиче пре Другог светског рата, а њено остваривање убрзао је Први светски рат који је вођен као позициони и рововски, те се тенк видео као средство за превазилажење таквог начина ратовања. Због слабе материјалне ситуације Краљевина Југославија једна је од последњих европских земаља која је своје јединице опремила тенковима али је постојала свест о неоходности модернизације наше копнене војске и повећању формације. Први тенкови купљени су тек 1929, а наредне године формиране су прве тенковске јединице, у то време назнаве чете борних кола, рекао је пуковник др Ђукић.
 
Научни сарадник  из Института за стратегијска истраживања др Татјана Милошевић истакла је да монографија „Ауто-јединице у Југословенској војсци (1918–1941)” аутора пуковника др Далибора Денде представља логичан наставак његових предходних истраживања објављених у књизи „Аутомобил у српској војсци (1908 – 1918)”.

– Може се закључити да књига пуковника Денде представља прву заокружену, сублимирану синтезу о питању развоја Аутомобилске службе као дела саобраћајне службе у Војсци Краљевине СХС/Југославије, којом је аутор настојао да користећи методе анализе, експликације и дескрипције одговори а затим и попуни новим сазнањима и историографским чињеницама постојеће празнине у југословенској и српској војној историографији. По обиму, квалитету, истраживачком домету и литерарној презентацији ова књига је најсвеобухватније штиво које третира ову релативно неистражену област наше војне историје, рекла је др Татјана Милошевић.
 
Аутор, пуковник др Далибор Денда истакао је да књиге дају одговор на питање како се војска Краљевине Југославије носила са новим средствима  наоружања, али доносе и приказ  војске као кључног техничког модернизатора југословенског друштва у том периоду.

– Поред богаства у сазнавању нових чињеница и научне сатисфакције, рад на овим монографијама донео ми је и велико задовољство јер сам, током научноистраживачког рада, успео да стекнем велики број пријатеља и упознам бројне ентузијасте који су заинтересовани за историјски развој родова и служби којима у војсци припадају, закључио је пуковник Денда.