Autorski tekst dr Jovanke Šaranović u Magazinu ODBRANA povodom Dana Instituta i Vojnog arhiva




 
 
U najnovijem broju Magazina ODBRANA izašao je autorski tekst direktorke Instituta za strategijska istraživanja dr Jovanke Šaranović, povodom obeležavanja Dana Instituta i Vojnog arhiva.
 
Tekst, koji predstvlja kraću analizu rada Instituta i Vojnoh arhiva u protekloj 2018-oj, prenosimo u celosti.

INSTITUT ZA STRATEGIJSKA ISTRAŽIVANjA
OČI U OČI SA BEZBEDNOSNIM IZAZOVIMA
 
Institut za strategijska istraživanja je ove godine proslavio 35 godina od svog postojanja. Zajedno sa Vojnim arhivom, koji je u njegovom sastavu od 2006. godine, baštini tradiciju dugu 143. godine. Namenjen je da sprovodi osnovna i primenjena istraživanja u različitim oblastima društvenih i humanističkih nauka za potrebe sistema odbrane. Od svog postojanja do danas pripadnici Instituta uvek su se trudili da budu efikasni odnosno da rade stvari na pravi način brzo i kvalitetno ali istovremeno i da budu  efektivni odnosno da rade prave stvari.
 
Naučna kopetentnost
Prethodnu godinu obeležile su brojne aktivnosti, planirane i naknadno uvršćene u skladu sa aktuelnim trenutkom. Jedna od njih je reakreditacija Instituta kao naučne ustanove kod Ministarstva za prosvetu, nauku i tehnološki razvoj čime je, još jednom, potvrđena njegova naučna kompetentnost i pozicioniranost u naučnoj zajednici Republike Srbije.
Završen je rad na projektu „Identifikovanje savremenih asimetričnih formi ugrožavanja bezbednosti“, „Istorija srpske i jugoslovenske vojske u XIX i XX veku“, a nastavlja se  rad na projektima „Strateška kultura kao determinanta nacionalne bezbednosti u funkciji podrške konceptu vojne neutralnosti“, „Adaptacija u kontekstu radnog i operativnog stresa-psihosocijalni rizici i resursi“, „Hibridno ratovanje-iskustva i perspektive“, „Razvoj profesionalne vojne organizacije u Srbiji 1804-1990: iskustva i pouke“, „Dugoročni trendovi potreba i mogućnosti školovanja kadra u vojnim visokoškolskim ustanovama“.
U okviru poslednjeg projekta realizovana je prva faza istraživanja „Efikasnost i efektivnost rodno mešovitih sastava“ u svim jedinicama Vojske Srbije u čijem se sastavu nalaze žene oficiri sa završenom Vojnom akademijom. Rezultati  će doprineti markiranju polja na koja je potrebno usmeriti aktivnosti za sprovođenje edukacije, kolektivnih i individualnih treninga vezanih za rodnu problematiku, a sve u cilju efikasnijeg modifikovanja organizacione kulture u sistemu odbrane.

Međunarodne konferencije
Institut je u prošloj godini organizovao tri međunarodne naučne konferencije. Prva, „Stres u vojnoj profesiji-dostignuća i perspektive“, bila je posvećena jubileju 70 godina postojanja vojne psihologije u Srbiji. Ukazano je na značaj stresa koji predstavlja multidisciplinarni problem koji za posledicu ima čitav niz štetnih fizioloških, psiholoških i bihejvioralnih reakcija na situacije u kojima zahtevi posla nisu u skladu sa mogućnostima, sposobnostima i potrebama zaposlenih.  
Drugu, posvećenu završetku Prvog svetskog rata, „Kraj Velikog rata: vojne operacije i mirovni ugovori“ Institut je organizovao sa Istorijskim institutom iz Beograda. Takođe, sa Vojnim muzejem iz Beča organizovali smo 18.godišnju konferenciju međunarodne Radne grupe za studije konflikta NATO i PzM. U okviru unutrašnjeg dijaloga o Kosovu i Metohiji, pripadnici Instituta su, učestvovali i na okruglom stolu „Političko-bezbednosni aspekti kosovsko-metohijskog problema“.

Publikovanje radova
Pored tematskih zbornika radova, kao konkretnih naučnih rezultata, zapažen je i poziv da vojni psiholozi Srbije postanu članovi Međunarodnog udruženja vojnih psihologa (IMTA) i da učestvuju u radu Međunarodnog simpozijuma primenjene vojne psihologije (IAMPS). To je za sistem odbrane veliki uspeh.
Jedan od najvažnijih pokazatelja naučnoistraživačkog angažmana Instituta u prethodnoj godini jesu publikovani radovi. Predstavnici Institua su u 2018. godini objavili viš od 60 radova u domaćim i stranim časopisima i time  široj akademskoj javnosti učinili dostupnim rezultate svojih naučnoistraživačkih napora kao i dali doprinos na obogaćivanju fonda naučnih saznanja iz oblasti bezbednosti, odbrane i vojne istorije. 
Poseta ministra odbrane, gospodina Aleksandra Vulina, u aprilu 2018.godine, sa jasno iskazanim očekivanjima od Instituta, odredila je i prioritete u njegovom radu u protekloj godini. Kao podrška strategijskom odlučivanju, Institut je uradio 28 naučnih informacija, analiza, priloga na preko 160 strana na različite teme: Migracije i migrantska kriza, Energetska bezbednost-novi trendovi i savezništva;  Promene u arhitekturi globalne moći; Ukrajinska kriza i implikacije na bezbednost i status Kosova i Metohije; Borba protiv Islamske države u Iraku i Siriji; Evropska bezbednost i saradnja; Građanski rat u Siriji i Libiji; Bezbednosna situacija u Libanu, Aktuelni bezbednosni izazovi na Zapadnom Balkanu; Povlačenje SAD iz nuklearnog sporazuma sa Iranom.

Međunarodna saradnja
U okviru aktivnosti međunarodne vojne saradnje sklopljen je sporazum o naučnoj saradnji sa Evropskim defendologija centrom iz Banja Luke, bili smo domaćini  načelniku Centra za vojnu istoriju i društvene nauke Bundesfera dr Jergu Hilmanu, delegacijama Instituta istočnih studija Ruske akademije nauka (RAN) i naučno-istraživačkog Instituta OS Republike Belorusije.
U sklopu saradnje i razmene naučnih informacija organizovano je gostovanje predavača iz akademske zajednice ali i iz sistema odbrane na najrazličitije teme: Savremeni međunarodni odnosi-istočno pitanje, ODKB-akter međunarodne bezbednosti, Organizacija sistema nacionalne bezbednosti SAD; Strategija-model Američkog ratnog koledža; Doktrina-koncept multidimenzione bitke. U izgledu je gostovanje Aleksandra Dugina, eminentnog teoretičara savremene geopolitičke misli.

Nastavni proces
Značajan deo aktivnosti bio je usmeren na realizaciju nastavnog procesa na Komandnoštabnom i Generalštabnom usavršavanju, Visokim studijama bezbednosti i odbrane kao i na osnovnim, master i doktorskim studijama ali i na Kursu za izaslanike odbrane u CUKOS-u. Značajno je učešće Instituta u obrazovnom programu mobilnosti ERASMUS+, u sklopu koga su dva pripadnika učestvovali u izvođenju nastave na Nacionalnom univerzitetu za javne službe u Mađarskoj i  Vojnoj akademiji u Slovačkoj.

Obeležavanje jubileja
U godini koja je bila u znaku završetka Prvog svetskog rata ističemo učešće u velikom broju aktivnosti drugih organizacionih celina sistema odbrane ali i Republike Srbije kao što su: izrada monografije i dokumentarnog filma „Spomen sobe: ogledalo istorije i tradicije 1804-1918“. Bio je to projekat na kome je u jednoj knjizi objedinjena istorija srpske vojske do 1918. godine, kao i najznačajnije činjenice iz istorijata jedinica čije tradicije danas nastavlja Vojska Srbije. Realizovana je serija predavanja za pripadnike Vojske Srbije o dobrovoljcima na Solunskom frontu, Mojkovačkoj bitci, stvaranju vojske Srba, Hrvata i Slovenaca.
Vojni arhiv je bio angažovan na popisu žrtava Prvog svetskog rata gde je u bazu podataka uneto blizu 300.000 vojnih i civilnih žrtava balkanskih i Prvog svetskog rata. Značajno je angažovanje pripadnika istorijskog odeljenja na međunarodnim konferencijama koje je organizovalo Istorijsko odeljenje SANU, čime, Institut daje doprinos  implementaciji  sporazuma o saradnji koji je sklopljen između Univerziteta odbrane i SANU.

Popuna kadrom
Kada se govori o rezultatima i uspesima neophodno je ukazati na određene poteškoće koje su pratile rad Instituta i Vojnog arhiva u prethodnoj godini. Svesni činjenice da kvalitet realizacije, ostvareni rezultati i njihov značaj  u budućnosti, u najvećoj meri, zavise od kvaliteta popune, posebno mlađim kadrom, ukazujemo na ovaj, može se reći, akutan problem, ne samo ovog, već i svih drugih instituta u sistemu odbrane.
Sistem treba da bude fleksibilniji, posebno kada je reč o proceduri dovođenja adekvatnog kadra iz Vojske Srbije ali i iz građanstva, jer ulaganje u ljude je investiciono ulaganje - ulaganje u budućnost. U drugoj fazi njihovog razvoja, kada steknu određene kvalifikacije, važno je iznaći  mehanizam da se kvalitetan kadar zadrži,  kako se ne bi desilo, kao što je to često bio slučaj u prošlosti, da odu na bolje plaćena mesta u i van sistema odbrane.
Dugoročni problem, na koji je u više navrata ukazivano ključnim ljudima MO i VS, predstavlja nerešen trajni  smeštaj Vojnog arhiva. Trenutno, Vojni arhiv se nalazi u prostoru koji po uslovnosti ne zadovoljava standarde za smeštaj i čuvanje arhivske građe. Pored toga,  postojeći kapaciteti su nedovoljni te je od 2006. godine obustavljen prijem a/g iz jedinica VS i organizacionih celina MO. Takođe, postojeća organizaciona struktura ne predstavlja adekvatan okvir za njegovo optimalno funkcionisanje. Neophodno je da se ona prilagodi sve većim zahtevima i potrebama za obavljanje osnovne delatnosti - prijem, sređivanje, obrada, zaštita i čuvanje arhivske građe.

Planovi u 2019.
Kada govorimo o aktivnostima u ovoj godini, svakako, treba posebno istaći angažovanje Instituta i Vojnog arhiva  u aktivnostima na obeležavanju 20 godina odbrane od NATO agresije na SRJ kroz organizaciju okruglog stola i naučne konferencije ali i serije predavanja o ovoj temi za pripadnike sistema odbrane. U planu je organizacija naučnog skupa o Strateškoj kulturi kao i okruglog stola, sa Institutom za međunarodnu politiku i privredu na temu, „Izmenjena priroda rata - teorija i praksa u 21.veku“. U skladu sa Planom NID, nastaviće se rad na projektima čime će Institut u narednom periodu dati pun doprinos u sagledavanju svih fenomena i procesa koji imaju značajan uticaj na bezbednost Republike Srbije. 

MAGAZIN "ODBRANA" br. 321 

1. mart 2019.

 
photoFOTOGALERIJA
Autorski tekst dr Jovanke Šaranović u Magazinu ODBRANA povodom Dana Instituta i Vojnog arhiva
Autorski tekst dr Jovanke Šaranović u Magazinu ODBRANA povodom Dana Instituta i Vojnog arhiva
Autorski tekst dr Jovanke Šaranović u Magazinu ODBRANA povodom Dana Instituta i Vojnog arhiva