O Vojnoistorijskom glasniku




Vojnoistorijski glasnik je naučni časopis Instituta za strategijska istraživanja. Ča­so­pis je osno­van 1950. go­di­ne kao časopis Voj­no­i­sto­rij­skog in­sti­tu­ta i u međuvremenu je do­ži­veo mno­ge iz­me­ne u ve­zi sa kon­cep­ci­jom, sa­dr­ža­jem, di­zaj­nom i uče­sta­lo­šću iz­la­že­nja. U pe­ri­o­du od 1950. do 1966. go­di­ne Voj­no­i­sto­rij­ski gla­snik je iz­la­zio šest pu­ta go­di­šnje. Od 1967. do 2000. go­di­ne ob­ja­vlji­va­na su tri bro­ja go­di­šnje, od če­ga se po­vre­me­no od­stu­pa­lo pa je Voj­no­i­sto­rij­ski gla­snik u ne­ko­li­ko slu­ča­je­va iz­la­zio kao dvo­broj, a dva pu­ta (1999. i 2000. go­di­ne) i kao tro­broj. Od 2001. go­di­ne do da­nas Voj­no­i­sto­rij­ski gla­snik iz­la­zi dva pu­ta go­di­šnje.

Od 1950. za­ključ­no sa 1964. go­di­nom u Voj­no­i­sto­rij­skom gla­sni­ku su ob­ja­vlji­va­ni ra­do­vi i na ći­ri­li­ci i la­ti­ni­ci, da bi od 1965. do 2001. go­di­ne bio štam­pan is­klju­či­vo la­ti­nič­nim pi­smom. Od 2002. go­di­ne Voj­no­i­sto­rij­ski gla­snik se štam­pa ći­ri­lič­nim pi­smom. Za­ključ­no sa 2004. go­di­nom, svi ra­do­vi ob­ja­vlje­ni u Voj­no­i­sto­rij­skom gla­sni­ku ima­li su re­zi­mee na en­gle­skom, ru­skom, ne­mač­kom i fran­cu­skom je­zi­ku. Od 2005. ra­do­ve pra­te re­zi­mea na en­gle­skom je­zi­ku.

Ured­ni­ci Voj­no­i­sto­rij­skog gla­sni­ka bi­li su: Augu­stin Ada­mik (1 i 2/1950), Đor­đi­je Ro­ćen (3/1950), Slo­bo­dan Lu­čić (od 4/1950 do 1/1954), Ne­delj­ko Mak­si­mo­vić (od 2/1954 do 4/1955), Da­ni­lo Jan­ko­vić (5/1955 do 5/1963), Vla­do Stru­gar (6/1963 do 1/1967), Ab­du­lah Sa­raj­lić (2/1967 do 3/1975), Uroš Ko­stić (1/1976 do 3/1983), Mir­ko Gu­tić (1/1984 do 1/1987), Mi­lo­je Pr­šić (2-3/1987 do 3/1990), Slav­ko Vuk­če­vić (1/1991 do 1-3/1992), Slo­bo­dan Bran­ko­vić (1-2/1993 do 1/1995), Dra­gan Ne­ne­zić (2-3/1995 do 1-3/2000), Ve­li­mir Ive­tić (1-2/2001 i 1-2/2002), Mi­ro­slav Le­ža­jić (1-2/2003, 1-2/2004 i 1-2/2005), Mi­lan Ter­zić (od 1-2/2006 do 2/2014), Miljan Milkić (od 1/2015 do 2/2017) i Dalibor Denda (od 1/2018).

To­kom pr­vih 40 go­di­na iz­la­že­nja naj­ve­ći broj ra­do­va bio je po­sve­ćen te­ma­ma iz isto­ri­je Dru­gog svet­skog ra­ta, od­no­sno iz Na­rod­no­o­slo­bo­di­lač­kog ra­ta (NOR). Svi osta­li ra­do­vi bi­li su svr­sta­ni u ru­bri­ke Iz ra­ni­je pro­šlo­sti, Kri­ti­ke i pri­ka­zi i Bi­bli­o­gra­fi­ja. Na­rav­no, po­seb­no me­sto za­u­zi­ma­li su ra­do­vi o Ko­mu­ni­stič­koj par­ti­je Ju­go­sla­vi­je (KPJ) i Jo­si­pu Bro­zu Ti­tu. Od 1980. go­di­ne to­kom pe­ri­o­da po­pu­šta­nja par­tij­ske kon­tro­le po­če­lo je i po­ste­pe­no na­uč­no i struč­no „oslo­ba­đa­nje“ Voj­no­i­sto­rij­skog gla­sni­ka. Ono se ogle­da­lo u to­me što je vre­me­nom ra­stao broj auto­ra-ci­vi­la pod­jed­na­ko iz sa­sta­va Voj­no­i­sto­rij­skog in­sti­tu­ta i iz­van nje­ga. Uz to, na­uč­ni rad­ni­ci sa ci­vil­nih fa­kul­te­ta i in­sti­tu­ta po­sta­ja­li su čla­no­vi re­dak­ci­je Voj­no­i­sto­rij­skog gla­sni­ka. U te­mat­skom po­gle­du i auto­ri iz re­do­va voj­ske i oni iz ci­vil­stva usred­sre­di­li su svo­ju pa­žnju na te­me ko­je se ne ba­ve sa­mo pe­ri­o­dom Dru­gog svet­skog ra­ta. Po­red to­ga, ovaj pe­ri­od po­če­li su da ob­ra­đu­ju sa ve­ćom do­zom isto­rij­ske kri­ti­ke. Sve otvo­re­ni­je su se ko­ri­sti­li stra­ni i emi­grant­ski iz­vo­ri i li­te­ra­tu­ra i na­pu­šta­la se pe­ri­o­di­za­ci­ja po „ofan­zi­va­ma“. Lič­nost i de­lo Jo­si­pa Bro­za, po­ste­pe­no, ali spo­ri­je ne­go u dru­gim usta­no­va­ma i ča­so­pi­si­ma, po­či­nju da se ob­ra­đu­ju kri­tič­ki. Sa dru­ge stra­ne, za­ni­mlji­va je po­ja­va da je vre­me­nom  usled eko­nom­ske kri­ze uzro­ko­va­ne rat­nim su­ko­bi­ma u Slo­ve­ni­ji, Hr­vat­skoj, Bo­sni i Her­ce­go­vi­ni i agre­si­jom NA­TO 1999. go­di­ne, kao i zbog eko­nom­skih sank­ci­ja me­đu­na­rod­ne za­jed­ni­ce, do­šlo do kvan­ti­ta­tiv­nog sma­nje­nja bro­ja go­di­šnjih iz­da­nja i fi­zič­kog obi­ma bro­je­va Voj­no­i­sto­rij­skog gla­sni­ka, a da su isto­vre­me­no, ra­do­vi po­či­nja­li da do­bi­ja­ju na kva­li­te­tu. Kroz ce­lo­kup­ni pe­ri­od po­sto­ja­nja u so­ci­ja­li­stič­koj Ju­go­sla­vi­ji Voj­no­i­sto­rij­ski in­sti­tut i nje­go­vi de­lat­ni­ci bo­ri­li su se da glav­na de­ter­mi­nan­ta u nji­ho­vom ra­du ne bu­de po­li­tič­ko-pro­pa­gand­na uti­li­tar­nost već na­uč­nost. U toj bor­bi ima­li su  ma­nje ili vi­še uspe­ha. Naj­bo­lji po­ka­za­telj ta­kvog na­sto­ja­nja pred­sta­vlja­ju stra­ni­ce Voj­no­i­sto­rij­skog gla­sni­ka i iz­da­vač­ka de­lat­nost in­sti­tu­ta. Ta­kva si­tu­a­ci­ja na­sta­vi­la se i to­kom 90-tih go­di­na pro­šlog ve­ka da bi 2006. go­di­ne, po­sle 130 go­di­na po­sto­ja­nja Voj­no­i­sto­rij­ski in­sti­tut bio uki­nut. Ova od­lu­ka je doneta upr­kos ape­la struč­ne i na­uč­ne jav­no­sti da se jed­na in­sti­tu­ci­ja ta­kvog zna­ča­ja i tra­di­ci­je po­sto­ja­nja ne uki­da. Pri­pad­ni­ci Ode­lje­nja za na­uč­no­i­stra­ži­vač­ki rad i Voj­nog ar­hi­va ušli su u sa­stav no­vo­for­mi­ra­nog In­sti­tu­ta za stra­te­gij­ska is­tra­ži­va­nja. Ode­lje­nje za voj­nu isto­ri­ju In­sti­tu­ta za stra­te­gij­ska is­tra­ži­va­nja na­sta­vi­lo je da ba­šti­ni tra­di­ci­je Voj­no­i­sto­rij­skog in­sti­tu­ta. U tom smi­slu naj­ve­ći po­mak uči­njen je u ure­đi­va­nju i ob­ja­vlji­va­nju Voj­no­i­sto­rij­skog gla­sni­ka ko­ji je na­sta­vio da iz­la­zi i u ve­li­koj me­ri una­pre­dio svo­je kva­li­te­te.
 
ISSN YU ISSN -0042-8442
UDC 355.48 (497.1) (051)
E-ISSN
DOI