04.04.2019

U Institutu održan naučni skup „Strateška kultura i vojna neutralnost Srbije“





U Institutu za strategijska istraživanja danas je održan naučni skup na temu „Strateška kultura i vojna neutralnost Srbije“ Naučni skup je deo aktivnosti naučnog istraživačkog projekta „Strateška kultura kao determinanta nacionalne bezbednosti u funkciji podrške konceptu vojne neutralnosti“ koji se realizuje u Institutu.
 

Na skupu su pored istraživača Instituta, učestvovali predstavnici Vojne akademije i istraživači domaćih naučnoistraživačkih intituta i visoko obrazovnih institucija, uključujići i akademika prof. dr Časlava Ocića. Naučni skup imao je za cilj da razmotri brojna pitanja koja se odnose na uticaj strateške kulture na najznačajnija pitanja bezbednosne i odbrambene politike.
  
Skup je otvorila direktorka dr Jovanka Šaranović koja je ukazala na širi društveni značaj projekta Strateška kultura kao determinanta nacionalne bezbednosti u funkciji podrške konceptu vojne neutralnosti“, kao i na činjenicu da je projekat  okupio veliki broj afirmisanih i potvređenih naučnoistraživačkih imena domaće akademske zajednice.
 

U ime rektora Univerziteta odbrane skup je pozdravio pukovnik dr Ivan Vulić koji je istakao potrebu za naučno zasnovanim pristupom problematici vojne neutralnosti, kao značajnog društvenog pitanja.
 

U uvodnom izlaganju akademik Časlav Ocić je istako poseban društveni značaj strateške kulture u profilisanju strateške odbrambene orijentacije. U tom kontekstu  naglasio je značaj kontinuiteta u izgradnji strateške kulture, kao i potrebu da se ona  razvija i neguje. Posebno je značajno da strateška kultura, kao nešto specifično i autentično, promoviše ideju optimizma i pozitivnog odnosa prema vitalnim društvenim vrednostima. Kada je o vojnoj neutralnosti reč, upozorio je da njena puna afirmacija posebno zavisi od konstelacije moći u međunarodnim odnosima. 

Radni deo skupa realizovan je kroz četiri panela koji su razmatrali različite aspekte strateške kulture, problematiku i okvire njene konceptualizacije, uticaj tradicije na njene ishode, geopolitičku determinisanost, kao i njen praktičan doprinos u implementaciji vojne neutralnosti i njenoj snažnoj utemeljenosti u konceptu totalne odbrane. Ukazano je na značaj kulture u savremnom trenutku koji je obeležen procesima  pune komercijalizacije društvenih odnosa, ali geopolitičkim i drugim izazovima sa kojima se srpski narod suočava, posebno opasnostima daljeg redukovanja držatvornog prostora na kome on živi. Kada je reč o vojnoj neutralnosti, istaknuta je potreba da se znatno više vodi računa o ekonomskim sposobnostima kao ključnim pretpostavkama takvog odbrambenog opredeljenja. Sporna liberalizacija i privatizacija, kao i nekontrolisan upliv stranog kapitala slabi ekonomsku osnovu koncepta vojne neutralnosti. Razmatrana su i strana iskustva kada je reč o institucionalnim i drugim okvirima vojne neutralnosti.
 
Zaključeno je da je veoma inspirativna i sadržajna rasprava koja je vođena o mnogim aspektima strateške kulture ukazala na posebno mesto koje ona ima kada je reč o značajnim pitanja bezbednosti i odbrane, posebno vojne neutralnosti kao dugoročnog vojno političkog opredeljenja Republike Srbije.