Међународна научна конференција „MILITARY HISTORY RESEARCH: PAST, PRESENT, FUTURE“

У просторијама Дома Војске Србије 13. и 14. октобра 2026. године одржана је међународна научна конференција „MILITARY HISTORY RESEARCH: PAST, PRESENT, FUTURE“, коју је организовао Институт за стратегијска истраживања УО. Конференција је организована поводом 150 година војноисторијских истраживања у Србији. На конференцији је реферате поднело 18 научних радника из Србије, Грчке, Румуније и Турске.

После поздравне речи директора Института за стратегијска истраживања УО, проф. др Драгана Станара, конференција је почела пленарним предавањем начелника Одељења за војну историју ИСИ УО, пуковника ванр. проф. др Далибора Денде на тему „Војноисторијска истраживања у српској војсци (1876–2026)“. Отварању и првом радном дану конференције присуствовао је проректор за међународну војну и међууниверзитетску сарадњу УО, пуковник ванр. проф. др Драган Трифковић.

 

 

Рад конференције био је организован у четири пленарне седнице и два радна дана. Осим пленарног излагања пуковника др Далибора Денде, од истраживача из Института за стратегијска истраживања на конференцији су са рефератима учествовали и пуковник др Миљан Милкић („Истраживање националних односа у војсци: командни језик и етничка кохезија у Југословенској народној армији (1945–1992)“), др Татјана Милошевић („Хладни рат на страницама Војноисторијског гласника: Југословенско искуство“), др Момир Нинковић („Официр и војни писац. Потпуковник Живан М. Петровић (1887–1969)“) и потпоручник Тамара Косијер, МА („Државно старање о ратним инвалидима у Краљевини СХС након Првог светског рата“). На конференцији су узели учешће и начелник Катедре друштвених наука Војне академије УО, пуковник проф. др Слободан Ђукић („Историјски осврт на наставу из предмета војна историја у Војној академији“), као и начелница Одељења у Војном архиву др Маријана Мраовић и архивиста Војног архива Сузана Миленковић, МА, које су наступиле са заједничким саопштењем („Савремена српска историографија о Србији под немачком окупацијом 1941–1944. године“).

 

На конференцији се могао чути низ нових чињеница и сазнања о изучавању војне историје (пре свега у Србији, али и у Грчкој, Румунији и Турској), потом о историјату предавања војне историје на Војној академији, раду војних архива у земљи и иностранству, те личностима војних писаца и војних историчара. Расветљено је и више тема у вези са српском и југословенском војном историјом, уз низ корисних методолошких упутстава и сугестија које су потекле из богатог истраживачког искуства водећих домаћих историчара који се баве војном историјом.