03.11.2015
Otvorena Međunarodna naučna konferencija o ratnoj 1915. godini
U Domu Vojske Srbije danas je otvorena trodnevna Međunarodna naučna konferencija „Ratna godina 1915 – The Great War in 1915“ koju su organizovali Institut za strategijska istraživanja Ministarstva odbrane Republike Srbije i Vojnoistorijski institut i muzej iz Beča.
Konferenciju je otvorio državni sekretar u Ministarstvu odbrane Zoran Đorđević, a prisutnima su se obratili i ambasador Republike Austrije u Beogradu njegova ekselencija dr Johanes Ajgner, iz Instituta za strategijska istraživanja dr Milan Terzić i direktor bečkog Vojnoistorijskog instituta pukovnik dr Mario Kristian Ortner.
Državni sekretar Đorđević rekao je da Prvi svetski rat s razlogom ima epitet „veliki“ rat – zbog broja stradalih i načina na koji je vođen. On je istakao da je najteža godina za Srbiju bila upravo 1915.
- U njoj je poginulo, ranjeno i nestalo više stotina hiljada ljudi. Ovu godinu obeležio je i tifus, velika bolest koja je donela ogroman broj žrtava. Stoga Srbija ima obavezu prema precima da obeleži svaku godinu Velikog rata i da upravo na ovoj konferenciji 1915. godina bude obeležena. Ovakvi skupovi predstavljaju idealnu priliku da se hladne glave i na racionalnoj osnovi, uz uvažavanje istorijskih činjenica, prezentuju i razmene rezultati istraživanja, pogledi i stavovi istoričara, kako bi se doprinelo boljem razumevanju složene ratne tematike, rekao je Đorđević naglasivši da tendencija stalnih tenzija koje su potresale 19. i 20. vek treba da bude i ostane iza nas kao deo naše prošlosti.
Prema rečima ambasadora Ajgnera, Konferencija predstavlja nastavak dobre saradnje srpskog i austrijskog ministarstva odbrane, na kojoj će prisutni istoričari interpretirati događaje od pre 100 godina.
- Kada se organizuju ovakvi skupovi neizostavne su emocije, ali naš cilj je da kako znamo i umemo eliminišemo takve emocije i da se bavimo samo istorijskim činjenicama. Konferencija će, između ostalog, omogućiti da Austrija i Srbija, iako su u Velikom ratu bile na sasvim suprotnim stranama, dođu do zajedničkog viđenja stvari o tom događaju svetskih razmera, a takođe mogu postojati, već poznata, različita shvatanja, istakao je ambasador Austrije.
Terzić je napomenuo da je nauka opšte dobro koje nema granica, i da će na konferenciji svoje poglede na stogodišnjicu Prvog svetskog rata predstaviti 34 istoričara iz 14 zemalja.
- Konferencija je najbolji način da različita predubeđenja, predrasude, ideologije i politizacije sklonimo sa strane i da se posvetimo naučnom poimanju istorijskih događaja od pre 100 godina, rekao je Terzić.
Na konferenciji učestvuju civilni i vojni istoričari iz Srbije, Austrije, Rusije, Nemačke, Velike Britanije, zatim Italije, Mađarske, Hrvatske, Bugarske, Slovenije, Finske, Grčke, kao i istoričari iz Slovačke, Poljske i Tunisa.
Cilj Konferencije je da na osnovu najnovijih istraživačkih rezultata osvetli manje poznate događaje iz 1915. godine u Velikom ratu. Tematski su zastupljeni italijanski, srpski, zapadni i istočni front te frontovi u Palestini i na Kavkazu, diplomatski pregovori oko ulaska Italije i Bugarske u rat, držanje neutralnih zemalja po strani, život u pozadini fronta, nacionalno pitanje, medijski rat.
Konferencija je deo državnog programa obeležavanja stogodišnjice Prvog svetskog rata. Organizaciju su finansijski pomogli Savezno ministarstvo odbrane i sporta Austrije i Ministarstvo odbrane Republike Srbije.
Konferenciju je otvorio državni sekretar u Ministarstvu odbrane Zoran Đorđević, a prisutnima su se obratili i ambasador Republike Austrije u Beogradu njegova ekselencija dr Johanes Ajgner, iz Instituta za strategijska istraživanja dr Milan Terzić i direktor bečkog Vojnoistorijskog instituta pukovnik dr Mario Kristian Ortner.
Državni sekretar Đorđević rekao je da Prvi svetski rat s razlogom ima epitet „veliki“ rat – zbog broja stradalih i načina na koji je vođen. On je istakao da je najteža godina za Srbiju bila upravo 1915.
- U njoj je poginulo, ranjeno i nestalo više stotina hiljada ljudi. Ovu godinu obeležio je i tifus, velika bolest koja je donela ogroman broj žrtava. Stoga Srbija ima obavezu prema precima da obeleži svaku godinu Velikog rata i da upravo na ovoj konferenciji 1915. godina bude obeležena. Ovakvi skupovi predstavljaju idealnu priliku da se hladne glave i na racionalnoj osnovi, uz uvažavanje istorijskih činjenica, prezentuju i razmene rezultati istraživanja, pogledi i stavovi istoričara, kako bi se doprinelo boljem razumevanju složene ratne tematike, rekao je Đorđević naglasivši da tendencija stalnih tenzija koje su potresale 19. i 20. vek treba da bude i ostane iza nas kao deo naše prošlosti.
Prema rečima ambasadora Ajgnera, Konferencija predstavlja nastavak dobre saradnje srpskog i austrijskog ministarstva odbrane, na kojoj će prisutni istoričari interpretirati događaje od pre 100 godina.
- Kada se organizuju ovakvi skupovi neizostavne su emocije, ali naš cilj je da kako znamo i umemo eliminišemo takve emocije i da se bavimo samo istorijskim činjenicama. Konferencija će, između ostalog, omogućiti da Austrija i Srbija, iako su u Velikom ratu bile na sasvim suprotnim stranama, dođu do zajedničkog viđenja stvari o tom događaju svetskih razmera, a takođe mogu postojati, već poznata, različita shvatanja, istakao je ambasador Austrije.
Terzić je napomenuo da je nauka opšte dobro koje nema granica, i da će na konferenciji svoje poglede na stogodišnjicu Prvog svetskog rata predstaviti 34 istoričara iz 14 zemalja.
- Konferencija je najbolji način da različita predubeđenja, predrasude, ideologije i politizacije sklonimo sa strane i da se posvetimo naučnom poimanju istorijskih događaja od pre 100 godina, rekao je Terzić.
Na konferenciji učestvuju civilni i vojni istoričari iz Srbije, Austrije, Rusije, Nemačke, Velike Britanije, zatim Italije, Mađarske, Hrvatske, Bugarske, Slovenije, Finske, Grčke, kao i istoričari iz Slovačke, Poljske i Tunisa.
Cilj Konferencije je da na osnovu najnovijih istraživačkih rezultata osvetli manje poznate događaje iz 1915. godine u Velikom ratu. Tematski su zastupljeni italijanski, srpski, zapadni i istočni front te frontovi u Palestini i na Kavkazu, diplomatski pregovori oko ulaska Italije i Bugarske u rat, držanje neutralnih zemalja po strani, život u pozadini fronta, nacionalno pitanje, medijski rat.
Konferencija je deo državnog programa obeležavanja stogodišnjice Prvog svetskog rata. Organizaciju su finansijski pomogli Savezno ministarstvo odbrane i sporta Austrije i Ministarstvo odbrane Republike Srbije.
