ПЕРО И МАЧ - Уочи Дана Института за стратегијска истраживања и Војног архива

Институт за стратегијска истраживања ове године обележава 38 година постојања и рада. Попут претходне и ове године Институт дочекује свој дан у отежаним радним околностима наметнутим епидемиолошком ситуацијом. Упркос бројним ограничењима, које је таква ситуација поставила пред истраживаче Института, квалитет реализације задатака, ипак, није изостао. Постигнути резултати несумњиво су пружили на научно верификованим сазнањима засновану  подршку руководству система одбране у креирању и спровођењу политике одбране. Истовремено, Институт је наставио да се са својим укупним истраживачким реултатима потврђује у широј академској заједници као значајна научноистраживачка  институција у пољу друштвено-хуманистичких наука. На тај начин  друштвена улога Института, као научне институција која спроводи истраживања у области одбране, безбедности и војне историје, са успехом је остварена у  протеклој години.
 

У години за нама, Институт је реализовао више кључних активности из области научноистраживачке делатности. Настављено је са радом на научноистраживачком пројекту Развој професионалне војне организације у Србији 1804-1990., а почетком године покренута су два нова пројекта. Први пројекат, под насловом Пројекција трендова од значаја за безбедност Републике Србије до 2030. године, покренут је са циљем идентификовања и објашњења друштвених појава и процеса који ће у наредној деценији значајно утицати на стање безбедности Републике Србије. Носећа идеја пројекта јесте да потпуно и јасно разумевање тих фономена обезбеђује адекватно димензионисање, организовање и ефикасно функционисање безбедносног и одбрамбеног система Републике Србије. Други пројекат, наслова Физиономија савремених оружаних сукоба, покренут је с циљем прилагођавања система одбране променама карактеристика савремених оружаних сукоба. Свакако важна питања којима ће се пројекат бавити јесу разматрање значаја војне моћи у савременим оружаним сукобима; промене у стратегијским и доктринарним орјентацијама најзначајнијих војних сила данашњице; затим, примена информационог ратовања у савременим оружаним сукобима итд.
 

Свакако, један од кључних показатеља научноистраживачког рада Института представљају публиковани научни радови. У претходној години објављено је 59 радова истраживача Института, како у домаћим тако и у иностраним часописима, а значајан број њих вреднован је највећом научном категоријом. У њима су презентовани резултати истраживачких активности које се реализују у оквиру наведених пројеката Института, као резултати других истраживања у којима су укључени ангажовани истраживачи Института. Несумњиво, публиковани радови, поред тога што отварају могућност да се академска и  стручна јавност упозна са резултатима рада Института, истовремено они  представљају значајан допринос фонду научних сазнања из области безбедности, одбране и војне историје.
 
Такође, у  оквиру издавачке делатности, у издању Медија центра ОДБРАНА, у протеклој години публиковано је више монографија које потписују припадници Института. Светлост дана угледала је монографија Родна равноправност у Војсци Србије – наслеђе, достигнућа, изазови иза које, као коауторка, стоји директорка Института, др Јованка Шарановић. Објављена је и монографија др Аните Пешић Развој научноистраживачке мисли војне психологије, коју она потписује као коауторка, затим две монoграфије пуковника др Далибора Денде, Ауто-јединице у Југословенској војсци (1918 – 1941) и Сербская армия 1804 – 1918 на руском језику, и монографија др Татјане Милошевић под називом Војнополитички односи Југославије и САД 1969-1974. Поред наведних дела читалачкој јавности доступан је зборник радова Други светски рат – 75 година касније који је Институт за стратегијска истраживања припремио у сарадњи са Институтом за новију историју и Институтом за савремену историју.
 
У наредном периоду очекује се публиковање монографије у издању Медија центра ОДБРАНА под називом Хибридни рат - допринос дефинисању концепта, садржаја и модела деловања, коју потписују пуковници др Небојша Николић и др Мирослав Митровић. Са нарочитом пажњом очекује се и публиковање монографије Миграције и екстремизам чији је аутор потпуковник др Милован Суботић. Такође, очекује се и  публиковање тематског зборника радова под називом Развој војне психологије у Србији (1947-2017), уреднице др Аните Пешић. Услед епидемиолошке ситуације, јавност и даље чека промоцију монографије др Далибора Денде Шлем и шајкача: војни фактор и југословенско-немачки односи (1918-1941), објављене у издању Матице Српске.
 

 

О квалитету научноистраживачког рада припадника Института свакако сведоче награде добијене у протеклој години. Поводом обележавања Дана Војске Србије, награду за најбољи научноистраживачки пројекат у 2020. години добио је пројекат Института под називом Хибридно ратовање – искуства и перспективе иза којег стоји пуковник др Небојша Николић и његово пројектни тим. У склопу обележавања Дана архива у Србији, награду Ђурђа И. Јелена добио је пуковник Далибор Денда за поменуто дело Шлем и шајкача: војни фактор и југословенско-немачки односи (1918-1941).
 

У склопу научноистраживачког пројекта Пројекција трендова од значаја за безбедност Републике Србије до 2030. године, Институт је успешно реализовао научни скуп под називом Косово и Метохија – безбедносни изазов и/или перспектива Републике Србије. На скупу су разматрани безбедносни изазови и могуће перспективе косовско–метохијског проблема као кључног питања националне безбедности Републике Србије. Актуелност теме привукла је бројне учеснике из академске заједнице чија су излагања дала један нови поглед на косовско-метохијску кризу и пружила допринос стратешком промишљању могућих модалитета решавања ове проблематике. Поред тога, Институт је био суорганизатор међународног научног скупа Други светски рат 1941. године - 80 година од почетка антифашистичке борбе у Србији и Југославији. Током године, припадници Института учествовали су на укупно 17 научних скупова, 13 у земљи и 4 у иностранству.
 
Значајан део ангажмана Института свакако представљају информације које се израђују за потребе политике одбране. Оне се баве темама од посебног или непосредног интереса за систем одбране и пружају аргументоване увиде из анализа и процена појава и процеса који имају кључне импликације на стање безбедности Републике Србије. Институт је, такође, ангажован и на изради материјала који се користе за припрему различитих активности представника Министарства одбране Републике Србије у земљи и иностранству, од конференција до радних састанака.
     
Протекла година обележена је наставком сарадње Института са другим целинама Универзитета одбране, односно са Школом националне одбране и Војном академијом. У склопу те сарадње реализована је научна конференција под називом Неутралност и стратешко одвраћање. Такође, део истраживача Института био је ангажован у наставном процесу на Командноштабном и Генералштабном усавршавању, Високим студијама безбедности и одбране као и на основним, мастер и докторским студијама.
 

Научни часопис „Војно дело“ обележава нешто више од годину дана рада у саставу Института. У настојању за подизањем квалитета часописа дефинисана је нова уређивачка политика а рецензентски поступак усклађен са стандардима престижниих часописа. постојећим републичким стандардима. На сајту часописа активирана је платформа за пријаву радова и комуникацију са ауторима, а на њему су доступна и сва досадашња издања, тачније из периода од 1949. до 2021. године, укључујући и стручне библиотеке (Класици, Савременици и Наши писци), укупно 155 библиографских јединица. Иначе, први резултати рада на подизању квалитета часописа већ су уродили плодом. Зато је важно поменути да је часопис у 2021. године поново категорисан као врхунски часопис националног значаја М51.
 

За разлику од ранијег периода када су отежавајуће околности епидемиолошке ситуације у потпуности обуставиле реализацију задатака Војног архива, посебно у области међународне војне сарадње, ове године ситуација је знатно другачија. У сарадњи са другим установама културе и традиције, Војни архив је реализовао изложбу под називом Ратна слика Србије у Другом светском рату 1941-1945, док је, такође у сарадњи са другим установама, учествовао у припреми изложбе под насловом Април 1941. У области стручне и научне делатности, Војни архива је потписао Протокол о сарадњи са Балканолошким институтом САНУ, док је, након краће паузе, настављено са реализацијом међународних споразума о коришћењу архивске грађе са Меморијалним центром жртава и хероја Холокауста „Јад Вашем“ из Израела и Меморијалним музејем холокауста из Вашингтона. Важно је поменути да су, у протеклој години, представници Војног архива учествовали на међународном семинару из области архивистике као и на научном скупу Други светски рат 1941. године - 80 година од почетка антифашистичке борбе у Србији и Југославији у организацији СУБНОР-а и Универзитета одбране.
 
Поред запажених научноистраживачких резултата, Институт је успео да реализује још два изузетно важна задатка. Први, свакако представља реализација инспекцијског надзора Института од стране Инспектората одбране а, други, пресељење Института на нову локацију. Оба задатака, иначе веома захтевна у свом обиму и садржају, захтевала су напорно и заједничко ангажовање целокупног састава. Упркос бројним ограничењима, ове као и друге задатке у протеклој години, припадници Института за стратегијска истраживања и Војног архива положили су са високом оценом.
 
Међутим, година пред нама већ је поставила нове изазове и нове задатке. Истраживачи су окренути реализацији пројектних активности и организацији научних скупова тражећи одговоре на бројна питања која су у фокусу покренутих пројеката. Истовремено,  припадници Војног архива ће, поред своје редовне архивистичке делатности у оквиру којих даља дигитализација вредне архивистичке грађе има приоритет, настојати да се баве решавањем свог дугогодишњи проблем трајног и адекватног смештаја који би испунио прописане стандарде за безбедан смештај архивске грађе.