Одржан округли сто „Војно школство и кадровска селекција у српској и југословенској војсци (1850–1992)“

У оквиру научноистраживачког пројекта „Војно школство и кадровска селекција у српској и југословенској војсци 1850–1992“, Институт за стратегијска истраживања организовао је округли сто посвећен анализи историјског развоја војног образовања и механизама кадровске селекције у различитим историјским периодима. Скуп је одржан 25. априла 2025. године у просторијама Института.

Округли сто окупио је истраживаче из Института, као и представнике академских и образовних институција из Србије, укључујући Филозофски факултет Универзитета у Београду, Институт за савремену историју и Катедру за друштвене науке Војне академије. Њихово активно учешће допринело је интердисциплинарном приступу анализи тематике, омогућивши свеобухватније сагледавање процеса образовања и селекције кадрова у војним структурама.

Циљ скупа био је да се укаже на значај система војног школства као темељног фактора у изградњи кадровског потенцијала оружаних снага, као и на важност утврђивања јасних и доследних критеријума за избор кандидата за школовање, селекцију током школовања и кадровско постављање након завршетка образовања. Посебан акценат стављен је на анализу историјских примера ради идентификовања евентуалних пропуста и слабости у процесима школовања и селекције, са циљем формулисања предлога за унапређење ових процеса у савременом контексту.
У оквиру три тематска панела изложено је укупно једанаест реферата који су обрадили теме војног школства и кадровске селекције у војсци Краљевине Србије, Краљевине Југославије и Југословенске народне армије, обухватајући период од 1850. до 1992. године. Учесници су кроз своја излагања указали на кључне изазове, постигнућа и недостатке у процесима образовања и селекције војног кадра у различитим фазама националне историје.

У првом панелу др Ненад Ж. Петровић из Института за стратегијска истраживања представио је рад на тему „Полагање официрских испита у Српској војсци“, затим је пуковник ванредни професор др Далибор Денда изложио рад на тему „Виша школа Војне академије Краљевине Србије 1884–1914“. Након тога, проф. др Александар Животић са Филозофског факултета Универзитета у Београду говорио је о „Ђенералштабној припреми (1903–1914): планови и програми“, док је први панел затворио потпоручник Стефан Шипка из Института за стратегијска истраживања, излагањем на тему „Путеви модернизације: упоредна студија високог војног школства у Србији и Бугарској (1879–1912)“.

Други панел обухватио је реферате о школовању официра и подофицира у периоду између два светска рата. Пуковник ванредни професор др Слободан Ђукић са Војне академије представио је рад на тему „Школовање официра у Краљевини СХС/Југославији“, а др Милош Жикић из Института за савремену историју говорио је о „Слушаоцима Више школе Војне академије 1920–1925“. Пуковник доцент др Миљан Милкић изложио је тему „Школовање и усавршавање подофицира у војсци Краљевине Југославије“.

Трећи панел био је посвећен образовању и кадровској селекцији у Југословенској народној армији након Другог светског рата. Др Татјана Милошевић из Института за стратегијска истраживања представила је рад на тему „Настанак и развој првих официрских школа у ЈА/ЈНА 1945–1950“, док је капетан прве класе Душан Станић, асистент са Војне академије, говорио о „Војном школовању у југословенској армији из угла војне штампе (1945–1950)“. Потпоручник Милош Чорбић, асистент са Института за стратегијска истраживања, излагао је на тему „Школовање подофицира рода пешадије у ЈА/ЈНА 1945–1963: мотиви и организација“, док је скуп завршен излагањем др Бојана Димитријевића из Института за савремену историју на тему „Школовање припадника ЈНА у оквиру програма америчке војне помоћи 1951–1958“.

Институт за стратегијска истраживања наставља са реализацијом активности у оквиру овог научноистраживачког пројекта, са циљем да допринесе бољем разумевању значаја војног образовања и кадровске политике за укупну ефикасност и стабилност оружаних снага.