Монографија „Физиономија савремених оружаних сукоба“, Институт за стратегијска истраживања, Београд, 2025.

Бројне и дубоке друштвене промене које су се с краја 20. и почетком 21. века десиле, поред цивилизацијског напретка грађанског друштва и техничко-технолошких промена, посебно у сфери информација и информационо-комуникационих технологија, подразумевају и другачију структуру међународних односа. Све те промене условиле су да je војнa моћ, у решавању конфликтних ситуација и у остваривању пројектованих циљева и интереса, и даље потребан али не и довољан услов за победу. Извесно је да се савремени сукоби, у односу на претходне, разликују како у погледу стратегије која се примењује, а која дефинише средства, начине и циљеве који се желе и могу постићи, тако и у погледу учесталости појављивања насилних недржавних актера као једне од страна у сукобу.
 
Међународни положај државе одређују њени економски потенцијали, војна моћ, географска позиционираност и регионални услови, као и друштвено-историјско наслеђе. Све бројнији и разноврснији друштвени односи креирају контекст у коме невојни и асиметрични изазови, ризици и претње постају доминантне форме угрожавања безбедности. Kонцепт војне неутралности, с посебним освртом на концепт „тоталне одбране“, јавља се као могући одговор државе на измењену физиономију савремених оружаних сукоба.
 
Велики број „отворених питања“ и изражена потреба система одбране за сазнањима из ове области означили су почетак рада истраживачког тима Одељења за студије одбране Института за стратегијска истраживања, чији је централни продукт рада, осим већег броја радова публикованих у истакнутим научним часописима, научна монографија под називом „Физиономија савремених оружаних сукоба“. Она представља део пројекта који је реализован у Институту за стратегијска истраживања у периоду од 2021. до 2023. године. Резултати до којих се приликом истраживања дошло, као и закључци који су на тим сазнањима засновани, представљају садржај монографије. Стога се у монографији анализирају наведена питања, подељена у пет поглавља: 1) Савремени оружани сукоби и политичка корисност војне моћи у постмодерним ратовима, 2) Изазови ризици и претње у савременом безбедносном контексту, 3) Информационо ратовање као садржај савремених оружаних сукоба, 4) Психолошко ратовање у савременим оружаним сукобима, и 5) Концепт тоталне одбране као одговор на савремене оружане сукобе.