Monografija „Fizionomija savremenih oružanih sukoba“, Institut za strategijska istraživanja, Beograd, 2025.

Brojne i duboke društvene promene koje su se s kraja 20. i početkom 21. veka desile, pored civilizacijskog napretka građanskog društva i tehničko-tehnoloških promena, posebno u sferi informacija i informaciono-komunikacionih tehnologija, podrazumevaju i drugačiju strukturu međunarodnih odnosa. Sve te promene uslovile su da je vojna moć, u rešavanju konfliktnih situacija i u ostvarivanju projektovanih ciljeva i interesa, i dalje potreban ali ne i dovoljan uslov za pobedu. Izvesno je da se savremeni sukobi, u odnosu na prethodne, razlikuju kako u pogledu strategije koja se primenjuje, a koja definiše sredstva, načine i ciljeve koji se žele i mogu postići, tako i u pogledu učestalosti pojavljivanja nasilnih nedržavnih aktera kao jedne od strana u sukobu.
 
Međunarodni položaj države određuju njeni ekonomski potencijali, vojna moć, geografska pozicioniranost i regionalni uslovi, kao i društveno-istorijsko nasleđe. Sve brojniji i raznovrsniji društveni odnosi kreiraju kontekst u kome nevojni i asimetrični izazovi, rizici i pretnje postaju dominantne forme ugrožavanja bezbednosti. Koncept vojne neutralnosti, s posebnim osvrtom na koncept „totalne odbrane“, javlja se kao mogući odgovor države na izmenjenu fizionomiju savremenih oružanih sukoba.
 
Veliki broj „otvorenih pitanja“ i izražena potreba sistema odbrane za saznanjima iz ove oblasti označili su početak rada istraživačkog tima Odeljenja za studije odbrane Instituta za strategijska istraživanja, čiji je centralni produkt rada, osim većeg broja radova publikovanih u istaknutim naučnim časopisima, naučna monografija pod nazivom „Fizionomija savremenih oružanih sukoba“. Ona predstavlja deo projekta koji je realizovan u Institutu za strategijska istraživanja u periodu od 2021. do 2023. godine. Rezultati do kojih se prilikom istraživanja došlo, kao i zaključci koji su na tim saznanjima zasnovani, predstavljaju sadržaj monografije. Stoga se u monografiji analiziraju navedena pitanja, podeljena u pet poglavlja: 1) Savremeni oružani sukobi i politička korisnost vojne moći u postmodernim ratovima, 2) Izazovi rizici i pretnje u savremenom bezbednosnom kontekstu, 3) Informaciono ratovanje kao sadržaj savremenih oružanih sukoba, 4) Psihološko ratovanje u savremenim oružanim sukobima, i 5) Koncept totalne odbrane kao odgovor na savremene oružane sukobe.