У СУСРЕТ НОВИМ ИЗАЗОВИМА - Уочи Дана Института за стратегијска истраживања и Војног архива

Институт за стратегијска истраживања ускоро обележава 39 година постојања и рада. Током свих ових година Институт је реализовао бројна основна и примењена истраживања у области безбедности и одбране, испуњавајући своју мисију у подршци креирања и спровођења политике одбране. Као научна институција унутар система одбране, Институт поседује значајне специфичности у односу на друге научне институције у земљи, али га његова научна компетентност равноправно сврстава у ред осталих чланова научне заједнице Републике Србије. То се свакако потврђује реакредитицијом за обављање научноистраживачке делатности у различитим областима друштвених наука, добијене недавно од стране Министарства за просвету, науку и технолошки развој. Ово је иначе друга реакредитација Института, будући да је први пут акредитован 2014., а реакредитован 2018. године.
 
У протеклој години, Институт је наставио да пружа подршку руководству система одбране, али и да се потврђује у широј академској заједници као значајна научноистраживачка институција. Тиме је његова основна, али и шира друштвена улога, у потпуности остварена. Институт је реализовао више кључних активности из области научноистраживачке делатности. Одељење за војну историју наставило је са радом на научноистраживачком пројекту Развој професионалне војне организације у Србији (1804-1990) – Искуства и поуке, са циљем добијања одговора на многобројна питања у вези са развојем, организацијом и формацијом српске и југословенске војске, као и њиховом улогом у спољној политици кнежевине и краљевине Србије, Краљевине СХС/Југославије, затим Демократксе Федеративне Југославије, Федеративне Народне Републике Југославије и Социјалистичке Федеративне Републике Југославије. У оквиру реализације пројекта истраживачи Одељење за војну историју постигли су завидне резултате обајављивањем радова различитих научних категорија, свакако и оних највиших. 
 

Одељењe за студије безбедности билo je ангажованo на реализацији научноистраживачког пројекта Пројекција трендова од значаја за безбедност Републике Србије до 2030. године. Пројекат је покренут са циљем идентификовања и објашњења друштвених појава и процеса који ће у наредној деценији значајно утицати на стање безбедности Републике Србије. Носећа идеја пројекта јесте да се потпуном и јасном спознајом тих фономена предложи адекватно димензионисање, организовање и ефикасно функционисање безбедносног и одбрамбеног система Републике Србије. У оквиру пројекта, 2021. године, реализован је научни скуп под називом „Косово и Метохија – безбедносни изазов и/или перспектива Републике Србије”, који је, актуелношћу своје теме, привукао бројне учеснике из шире академске заједнице. Као резултат наведене активности, прошле године, објављен је Зборник апстракта у коме су приказани сажеци научних излагања учесника скупа, као и посебно издање часописа Војно дело у коме су публиковани њихови радови. Међутим, фокус истраживача Одељења за студије безбедности у протеклом периоду био је на изради монографије "Будућност и безбедност - Трендови од значаја за безбедност Републике Србије", чије се објављиве очекује крајем ове године. Монографија ће свакако представљати крунски резултат реализације пројекта.  
 
Реализација научно истраживачког пројекта Физиономија савремених оружаних сукоба био је задатак Одељења за студије одбране. Пројекат се, другу годину заредом, реализује са циљем добијања одговора како би систем одбране Републике Србије требао да се прилагоди комплексним променама физиономије савремених оружаних сукоба. Свакако важна питања која се у пројекту разматрају јесу значај војне моћи у савременим оружаним сукобима; промене у стратегијским и доктринарним орјентацијама најзначајнијих војних сила данашњице; затим, економски, информациони, дипломатски, културни и други аспекти ратовања у савременим оружаним сукобима итд. Новембра прошле године, у оквиру реализације пројекта, реализован је округли сто под називом „Савремени оружани сукоби – теорија и пракса”. Тема скупа окупила је представнике сродних института и факултета са којима Институт има дугогодишњу сарадњу, као и представнике Министарства одбране и Војске Србије који су имали запажено учешће. Планирано је да излагања са скупа, у форми стручних и научних радова, буду обајвљена у наредном периоду у часопису Војно дело. 
 
Несумњиво, један од кључних показатеља успеха научноистраживачког рада истраживача Института за стратегијска истраживања представљају њихови публиковани научни радови. У претходној години они су објавили 50 радова, како у домаћим тако и у иностраним научним часописима, а значајан број њих вреднован је највећом научном категоријом. У њима су презентовани резултати истраживачких активности које се реализују у оквиру наведених пројеката Института, као и резултати других истраживања у којима су укључени ангажовани истраживачи Института. Публиковани радови, поред тога што отварају могућност да се академска и  стручна јавност упозна са резултатима рада Института, свакако пружају и значајан допринос фонду научних сазнања из области безбедности, одбране и војне историје.

 

У погледу издавачке делатности, протекла година била је изузетно успешна, будући да је публиковано и промовисано више монографија и зборника радова иза којих, као аутори или уредници, стоје истраживачи Института. У издању Медија центра ОДБРАНА објављена је монографија "Хибридни рат: Допринос дефинисању концепта, садржаја и модела" деловања коју потписују пуковници др Мирослав Митровић и др Небојша Николић, затим монографија пуковника др Вељка Благојевића "Моћ и сила – Србија и војни фактор у међународној политици", монографија пуковника др Милована Суботића "Миграције и екстремизам", као и тематски зборник радова под називом "Развој војне психологије у Србији (1947-2017)", уреднице др Аните Пешић. Читалачкој публици представљена су недавно објављена дела припадника Института. Промовисана је монографија "Родна равноправност у Војсци Србије – наслеђе, достигнућа, изазови" иза које, као коаутор, стоји директорка Института, проф. др Јованка Шарановић, затим "Развој научноистраживачке мисли војне психологије" коју потписује др Анита Пешић, монографија др Татјане Милошевић под називом "Војнополитички односи Југославије и САД (1969-1974)", као и две монографије пуковника др Далибора Денде, Тенкисти Краљевине Југославије и Ауто-јединице у Југословенској војсци (1918–1941).      
 

   

О квалитету рада припадника Института свакако сведоче и добијене награде у протеклој години. Поводом обележавања „80 година од формирања партизанских дивизија и бригада Народноослободилачке војске Југославије“, СУБНОР Србије доделио је захвалницу директорки Института, проф. др Јованки Шарановић, за помоћ у реализацији активности ове организације, а поводом обележавања „Дана Медија центра ОДБРАНА и 143. године војне штампе у Србији“ награде најуспешнијих сарадника Медија центра ОДБРАНА добила су два припадника Института.

   

 
Поред научних скупова које је организовао Институт за стратегијска истраживања, његови припадници учествовали су на различитим научним скуповима и трибинама у организацији других институција и организација. Међу значајније свакако спада научна конференција „Стратешки и нормативни оквир Републике Србије за реаговање на савремене безбедносне ризике“, организована у оквиру пројекта „NEWSIMR&D” који финансира Фонд за науку Републике Србије. Затим, ту је и међународна научна конференција „2022 ERGOMAS Comparitive Аnalysis of Military Leadership Concepts“, одржана на циришком Универзитету у оквиру реализације истоименог међународног научноистраживачког пројекта којим је руководила Војна академија Швајцарске (MILAC). Припадници Института учествовали су на трибини „11. новембар – Дан примирја или Дан победе“, одржане на  Филозофском факултету у организацији Клуба студената историје „Острогорски“.
 

 

Што се тиче система одбране, протекла година обележена је наставком сарадње Института са другим целинама Универзитета одбране, односно са Школом националне одбране „Војвода Радомир Путник“ и Војном академијом. Припадници Института имали су запажено учешће на научном скупу „Неутралност и одвраћање“, организованог од стране Школе националне одбране. Припадници Института били су ангажовани у наставном процесу на Командноштабном и Генералштабном усавршавању, Високим студијама безбедности и одбране, као и на основним, мастер и докторским студијама Војне академије. Значајан део ангажмана Института свакако представљају информације које се израђују за потребе Сектора за политику одбране Министарства одбране. Оне обрађују теме од посебног или непосредног интереса за систем одбране и пружају аргументоване увиде из анализа и процена појава и процеса који имају кључне импликације на стање безбедности Републике Србије. Институт је, такође, ангажован и на изради материјала који се користе за припрему различитих активности представника Министарства одбране у земљи и иностранству, од конференција до радних састанака.
     
 У протеклој години, научни часопис Војно дело навршио је нешто више од две године дана рада у саставу Института. У настојању за подизањем квалитета часописа дефинисана је нова уређивачка политика а рецензентски поступак усклађен са стандардима престижниих часописа. постојећим републичким стандардима. На сајту часописа активирана је платформа за пријаву радова и комуникацију са ауторима, а на њему су доступна и сва досадашња издања, тачније из периода од 1949. до 2022. године, укључујући и стручне библиотеке (Класици, Савременици и Наши писци), укупно 167 библиографских јединица. Иначе, резултати рада на подизању квалитета часописа су уродили плодом. Зато је важно поменути да је часопис у 2022. године поново категорисан као врхунски часопис националног значаја М51. У току протекле године из штампе су изашла два редовна броја часописа Војноисторијски гласник, као и посебно издање посвећено 80. годишњици од почетка антифашистичке борбе у Србији и Југославији. Посебно издање часописа плод је сарадње Института са СУБНОР-ом Србије и садржи одабране радове петнаест водећих домаћих и иностраних историчара из Србије, Русије, Бугарске, Словеније и Северне Македоније. Радови су презентовани на међународном научном скупу одржаном у децембру 2021. године у заједничкој организацији Институт за стратегијска истраживања и СУБНОР-а, а под покровитељством председника Републике Србије. Интенција редакције Војноисторијског гласника јесте да часопис у 2023. години са категорије М 51 пређе у вишу категорију М 24, за шта постоје реални услови.
 
Након дужег периода отежавајућих околности услед епидемиолошке ситуације, Војни архив је успео да реализује бројне задатке у области међународне војне сарадње. Одржани су прелиминарни разговори са представницима војног изасланства америчке амбасаде у Републици Србији. Циљ разговора био је приступ америчке стране архивској грађи Војног архива ради истраживања судбине ратних савезничких заробљеника и несталих пилота током Другог светског рата. Настављена је међународна сарадња са меморијалним центром за историју Холокауста „Јад Вашем“ из Израела и Меморијалним музејем Холкауста САД из Вашингтона, затим Државним Архивом Републике Словеније у складу са Споразумом по питањима сукцесије. Војни архив је наставио и да пружа увид истраживачима различитих профила у богати фонд докумената које поседује. У прошлој години увид је имало 55 истраживача са укупно 150 остварених посета. У сарадњи са другим установама културе и традиције, Војни архив је реализовао изложбу под називом „Ратна слика Србије у Другом светском рату 1941-1945“. 
 

Остварени резултати Института за стратегијска истраживања и Војног архива у протеклој години свакако импонују и дају подстрек његовим припадницима у сусрету са новим изазовима који се пред њих постављају. Они су са пуном пажњом окренути реализацији нових пројектних активности и  научних скупова. Сходно постављеним пројектним циљевима, истраживачи Института трагају за одговорима на бројна питања од важности за функционисање система одбране. Поред тих задатака, Институт је свакако окренут и свом подмлађивању. Након недавног пријема два млада истраживача у Одељење за студије безбедности и Одељење за студије одбране, протекле године строј Института оснажен је још једним младим истраживачем у Одељењу за војну историју. Најмлађи припадник колектива, потпоручник Стефан Шипка, дипломирао је на Филизофском факултету у Београду и завршио Школу резервних официра. Ужа стручна област му је османистика, а поред енглеског и италијанског говори турски и арапски језик.
 

И на крају треба рећи, текућа година је она у којој се припадници Института припремају за обележавање јубилија „40 година постојања и рада Института“, који их очекује 2024. године. Протекле деценије, испуњене значајним резултатима научноистраживачког рада више генерација истраживача, свакако су гарант да ће Институт и даље успешно испуњавати задатке који се пред њега постављају.