U SUSRET NOVIM IZAZOVIMA - Uoči Dana Instituta za strategijska istraživanja i Vojnog arhiva

Institut za strategijska istraživanja uskoro obeležava 39 godina postojanja i rada. Tokom svih ovih godina Institut je realizovao brojna osnovna i primenjena istraživanja u oblasti bezbednosti i odbrane, ispunjavajući svoju misiju u podršci kreiranja i sprovođenja politike odbrane. Kao naučna institucija unutar sistema odbrane, Institut poseduje značajne specifičnosti u odnosu na druge naučne institucije u zemlji, ali ga njegova naučna kompetentnost ravnopravno svrstava u red ostalih članova naučne zajednice Republike Srbije. To se svakako potvrđuje reakrediticijom za obavljanje naučnoistraživačke delatnosti u različitim oblastima društvenih nauka, dobijene nedavno od strane Ministarstva za prosvetu, nauku i tehnološki razvoj. Ovo je inače druga reakreditacija Instituta, budući da je prvi put akreditovan 2014., a reakreditovan 2018. godine.
 
U protekloj godini, Institut je nastavio da pruža podršku rukovodstvu sistema odbrane, ali i da se potvrđuje u široj akademskoj zajednici kao značajna naučnoistraživačka institucija. Time je njegova osnovna, ali i šira društvena uloga, u potpunosti ostvarena. Institut je realizovao više ključnih aktivnosti iz oblasti naučnoistraživačke delatnosti. Odeljenje za vojnu istoriju nastavilo je sa radom na naučnoistraživačkom projektu Razvoj profesionalne vojne organizacije u Srbiji (1804-1990) – Iskustva i pouke, sa ciljem dobijanja odgovora na mnogobrojna pitanja u vezi sa razvojem, organizacijom i formacijom srpske i jugoslovenske vojske, kao i njihovom ulogom u spoljnoj politici kneževine i kraljevine Srbije, Kraljevine SHS/Jugoslavije, zatim Demokratkse Federativne Jugoslavije, Federativne Narodne Republike Jugoslavije i Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije. U okviru realizacije projekta istraživači Odeljenje za vojnu istoriju postigli su zavidne rezultate obajavljivanjem radova različitih naučnih kategorija, svakako i onih najviših. 
 

Odeljenje za studije bezbednosti bilo je angažovano na realizaciji naučnoistraživačkog projekta Projekcija trendova od značaja za bezbednost Republike Srbije do 2030. godine. Projekat je pokrenut sa ciljem identifikovanja i objašnjenja društvenih pojava i procesa koji će u narednoj deceniji značajno uticati na stanje bezbednosti Republike Srbije. Noseća ideja projekta jeste da se potpunom i jasnom spoznajom tih fonomena predloži adekvatno dimenzionisanje, organizovanje i efikasno funkcionisanje bezbednosnog i odbrambenog sistema Republike Srbije. U okviru projekta, 2021. godine, realizovan je naučni skup pod nazivom „Kosovo i Metohija – bezbednosni izazov i/ili perspektiva Republike Srbije”, koji je, aktuelnošću svoje teme, privukao brojne učesnike iz šire akademske zajednice. Kao rezultat navedene aktivnosti, prošle godine, objavljen je Zbornik apstrakta u kome su prikazani sažeci naučnih izlaganja učesnika skupa, kao i posebno izdanje časopisa Vojno delo u kome su publikovani njihovi radovi. Međutim, fokus istraživača Odeljenja za studije bezbednosti u proteklom periodu bio je na izradi monografije "Budućnost i bezbednost - Trendovi od značaja za bezbednost Republike Srbije", čije se objavljive očekuje krajem ove godine. Monografija će svakako predstavljati krunski rezultat realizacije projekta.  
 
Realizacija naučno istraživačkog projekta Fizionomija savremenih oružanih sukoba bio je zadatak Odeljenja za studije odbrane. Projekat se, drugu godinu zaredom, realizuje sa ciljem dobijanja odgovora kako bi sistem odbrane Republike Srbije trebao da se prilagodi kompleksnim promenama fizionomije savremenih oružanih sukoba. Svakako važna pitanja koja se u projektu razmatraju jesu značaj vojne moći u savremenim oružanim sukobima; promene u strategijskim i doktrinarnim orjentacijama najznačajnijih vojnih sila današnjice; zatim, ekonomski, informacioni, diplomatski, kulturni i drugi aspekti ratovanja u savremenim oružanim sukobima itd. Novembra prošle godine, u okviru realizacije projekta, realizovan je okrugli sto pod nazivom „Savremeni oružani sukobi – teorija i praksa”. Tema skupa okupila je predstavnike srodnih instituta i fakulteta sa kojima Institut ima dugogodišnju saradnju, kao i predstavnike Ministarstva odbrane i Vojske Srbije koji su imali zapaženo učešće. Planirano je da izlaganja sa skupa, u formi stručnih i naučnih radova, budu obajvljena u narednom periodu u časopisu Vojno delo. 
 
Nesumnjivo, jedan od ključnih pokazatelja uspeha naučnoistraživačkog rada istraživača Instituta za strategijska istraživanja predstavljaju njihovi publikovani naučni radovi. U prethodnoj godini oni su objavili 50 radova, kako u domaćim tako i u inostranim naučnim časopisima, a značajan broj njih vrednovan je najvećom naučnom kategorijom. U njima su prezentovani rezultati istraživačkih aktivnosti koje se realizuju u okviru navedenih projekata Instituta, kao i rezultati drugih istraživanja u kojima su uključeni angažovani istraživači Instituta. Publikovani radovi, pored toga što otvaraju mogućnost da se akademska i  stručna javnost upozna sa rezultatima rada Instituta, svakako pružaju i značajan doprinos fondu naučnih saznanja iz oblasti bezbednosti, odbrane i vojne istorije.

 

U pogledu izdavačke delatnosti, protekla godina bila je izuzetno uspešna, budući da je publikovano i promovisano više monografija i zbornika radova iza kojih, kao autori ili urednici, stoje istraživači Instituta. U izdanju Medija centra ODBRANA objavljena je monografija "Hibridni rat: Doprinos definisanju koncepta, sadržaja i modela" delovanja koju potpisuju pukovnici dr Miroslav Mitrović i dr Nebojša Nikolić, zatim monografija pukovnika dr Veljka Blagojevića "Moć i sila – Srbija i vojni faktor u međunarodnoj politici", monografija pukovnika dr Milovana Subotića "Migracije i ekstremizam", kao i tematski zbornik radova pod nazivom "Razvoj vojne psihologije u Srbiji (1947-2017)", urednice dr Anite Pešić. Čitalačkoj publici predstavljena su nedavno objavljena dela pripadnika Instituta. Promovisana je monografija "Rodna ravnopravnost u Vojsci Srbije – nasleđe, dostignuća, izazovi" iza koje, kao koautor, stoji direktorka Instituta, prof. dr Jovanka Šaranović, zatim "Razvoj naučnoistraživačke misli vojne psihologije" koju potpisuje dr Anita Pešić, monografija dr Tatjane Milošević pod nazivom "Vojnopolitički odnosi Jugoslavije i SAD (1969-1974)", kao i dve monografije pukovnika dr Dalibora Dende, Tenkisti Kraljevine Jugoslavije i Auto-jedinice u Jugoslovenskoj vojsci (1918–1941).      
 

   

O kvalitetu rada pripadnika Instituta svakako svedoče i dobijene nagrade u protekloj godini. Povodom obeležavanja „80 godina od formiranja partizanskih divizija i brigada Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije“, SUBNOR Srbije dodelio je zahvalnicu direktorki Instituta, prof. dr Jovanki Šaranović, za pomoć u realizaciji aktivnosti ove organizacije, a povodom obeležavanja „Dana Medija centra ODBRANA i 143. godine vojne štampe u Srbiji“ nagrade najuspešnijih saradnika Medija centra ODBRANA dobila su dva pripadnika Instituta.

   

 
Pored naučnih skupova koje je organizovao Institut za strategijska istraživanja, njegovi pripadnici učestvovali su na različitim naučnim skupovima i tribinama u organizaciji drugih institucija i organizacija. Među značajnije svakako spada naučna konferencija „Strateški i normativni okvir Republike Srbije za reagovanje na savremene bezbednosne rizike“, organizovana u okviru projekta „NEWSIMR&D” koji finansira Fond za nauku Republike Srbije. Zatim, tu je i međunarodna naučna konferencija „2022 ERGOMAS Comparitive Analysis of Military Leadership Concepts“, održana na ciriškom Univerzitetu u okviru realizacije istoimenog međunarodnog naučnoistraživačkog projekta kojim je rukovodila Vojna akademija Švajcarske (MILAC). Pripadnici Instituta učestvovali su na tribini „11. novembar – Dan primirja ili Dan pobede“, održane na  Filozofskom fakultetu u organizaciji Kluba studenata istorije „Ostrogorski“.
 

 

Što se tiče sistema odbrane, protekla godina obeležena je nastavkom saradnje Instituta sa drugim celinama Univerziteta odbrane, odnosno sa Školom nacionalne odbrane „Vojvoda Radomir Putnik“ i Vojnom akademijom. Pripadnici Instituta imali su zapaženo učešće na naučnom skupu „Neutralnost i odvraćanje“, organizovanog od strane Škole nacionalne odbrane. Pripadnici Instituta bili su angažovani u nastavnom procesu na Komandnoštabnom i Generalštabnom usavršavanju, Visokim studijama bezbednosti i odbrane, kao i na osnovnim, master i doktorskim studijama Vojne akademije. Značajan deo angažmana Instituta svakako predstavljaju informacije koje se izrađuju za potrebe Sektora za politiku odbrane Ministarstva odbrane. One obrađuju teme od posebnog ili neposrednog interesa za sistem odbrane i pružaju argumentovane uvide iz analiza i procena pojava i procesa koji imaju ključne implikacije na stanje bezbednosti Republike Srbije. Institut je, takođe, angažovan i na izradi materijala koji se koriste za pripremu različitih aktivnosti predstavnika Ministarstva odbrane u zemlji i inostranstvu, od konferencija do radnih sastanaka.
     
 U protekloj godini, naučni časopis Vojno delo navršio je nešto više od dve godine dana rada u sastavu Instituta. U nastojanju za podizanjem kvaliteta časopisa definisana je nova uređivačka politika a recenzentski postupak usklađen sa standardima prestižniih časopisa. postojećim republičkim standardima. Na sajtu časopisa aktivirana je platforma za prijavu radova i komunikaciju sa autorima, a na njemu su dostupna i sva dosadašnja izdanja, tačnije iz perioda od 1949. do 2022. godine, uključujući i stručne biblioteke (Klasici, Savremenici i Naši pisci), ukupno 167 bibliografskih jedinica. Inače, rezultati rada na podizanju kvaliteta časopisa su urodili plodom. Zato je važno pomenuti da je časopis u 2022. godine ponovo kategorisan kao vrhunski časopis nacionalnog značaja M51. U toku protekle godine iz štampe su izašla dva redovna broja časopisa Vojnoistorijski glasnik, kao i posebno izdanje posvećeno 80. godišnjici od početka antifašističke borbe u Srbiji i Jugoslaviji. Posebno izdanje časopisa plod je saradnje Instituta sa SUBNOR-om Srbije i sadrži odabrane radove petnaest vodećih domaćih i inostranih istoričara iz Srbije, Rusije, Bugarske, Slovenije i Severne Makedonije. Radovi su prezentovani na međunarodnom naučnom skupu održanom u decembru 2021. godine u zajedničkoj organizaciji Institut za strategijska istraživanja i SUBNOR-a, a pod pokroviteljstvom predsednika Republike Srbije. Intencija redakcije Vojnoistorijskog glasnika jeste da časopis u 2023. godini sa kategorije M 51 pređe u višu kategoriju M 24, za šta postoje realni uslovi.
 
Nakon dužeg perioda otežavajućih okolnosti usled epidemiološke situacije, Vojni arhiv je uspeo da realizuje brojne zadatke u oblasti međunarodne vojne saradnje. Održani su preliminarni razgovori sa predstavnicima vojnog izaslanstva američke ambasade u Republici Srbiji. Cilj razgovora bio je pristup američke strane arhivskoj građi Vojnog arhiva radi istraživanja sudbine ratnih savezničkih zarobljenika i nestalih pilota tokom Drugog svetskog rata. Nastavljena je međunarodna saradnja sa memorijalnim centrom za istoriju Holokausta „Jad Vašem“ iz Izraela i Memorijalnim muzejem Holkausta SAD iz Vašingtona, zatim Državnim Arhivom Republike Slovenije u skladu sa Sporazumom po pitanjima sukcesije. Vojni arhiv je nastavio i da pruža uvid istraživačima različitih profila u bogati fond dokumenata koje poseduje. U prošloj godini uvid je imalo 55 istraživača sa ukupno 150 ostvarenih poseta. U saradnji sa drugim ustanovama kulture i tradicije, Vojni arhiv je realizovao izložbu pod nazivom „Ratna slika Srbije u Drugom svetskom ratu 1941-1945“. 
 

Ostvareni rezultati Instituta za strategijska istraživanja i Vojnog arhiva u protekloj godini svakako imponuju i daju podstrek njegovim pripadnicima u susretu sa novim izazovima koji se pred njih postavljaju. Oni su sa punom pažnjom okrenuti realizaciji novih projektnih aktivnosti i  naučnih skupova. Shodno postavljenim projektnim ciljevima, istraživači Instituta tragaju za odgovorima na brojna pitanja od važnosti za funkcionisanje sistema odbrane. Pored tih zadataka, Institut je svakako okrenut i svom podmlađivanju. Nakon nedavnog prijema dva mlada istraživača u Odeljenje za studije bezbednosti i Odeljenje za studije odbrane, protekle godine stroj Instituta osnažen je još jednim mladim istraživačem u Odeljenju za vojnu istoriju. Najmlađi pripadnik kolektiva, potporučnik Stefan Šipka, diplomirao je na Filizofskom fakultetu u Beogradu i završio Školu rezervnih oficira. Uža stručna oblast mu je osmanistika, a pored engleskog i italijanskog govori turski i arapski jezik.
 

I na kraju treba reći, tekuća godina je ona u kojoj se pripadnici Instituta pripremaju za obeležavanje jubilija „40 godina postojanja i rada Instituta“, koji ih očekuje 2024. godine. Protekle decenije, ispunjene značajnim rezultatima naučnoistraživačkog rada više generacija istraživača, svakako su garant da će Institut i dalje uspešno ispunjavati zadatke koji se pred njega postavljaju.